Ministar odbrane Crne Gore, Dragan Krapović iz stranke Demokrate, suočava se sa velikim pritiscima, posebno iz Zagreba, koji bi mogli ugroziti njegovu poziciju. Krapović je na čelu Ministarstva odbrane skoro dve godine, a odnosi između njega i premijera Milojka Spajića su postali napeti. Ova napetost je dodatno eskalirala skandalom oko spornog obeležja u Morinju, koje sadrži tekst o „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku“ i koje je postavljeno bez zakonske osnove.
Iz Ministarstva odbrane su istakli da uklanjanje ovog obeležja nije u njihovoj nadležnosti, ali su dodali da Vojska Crne Gore neće sprečavati nadležne državne organe da obave svoje dužnosti. Ipak, premijer Spajić je odlučio da vojska nastavi sa čuvanjem spornog obeležja, čime je podstakao dodatne tenzije između njega i Krapovića.
Na nedavnoj konferenciji za novinare, Krapović je izrazio nezadovoljstvo medijima, optuživši ih za neprofesionalizam i pad novinarskih standarda. Spajić je, komentarišući Krapovićev postupak, naglasio da se time šalje loša slika i da on lično ne bi postupio na taj način. Kada je upitan o mogućoj smeni Krapovića, premijer je odgovorio da su rekonstrukcije vlade uvek moguća tema.
Krapović je, s druge strane, naglasio da će o njegovoj eventualnoj smeni odlučivati isključivo Demokratska Crna Gora, a ne bilo ko drugi. Ovaj sukob između Krapovića i Spajića dodatno se zakomplikovao kada je Krapović odlučio da predstavnici njegovog ministarstva i vojske ne prisustvuju obeležavanju 30. godišnjice operacije „Oluja“ u Hrvatskoj. Umesto toga, Crnu Goru je na toj paradi predstavljala otpravnica poslova u Ambasadi Crne Gore u Zagrebu, Jelena Ražnatović.
Krapović je ukazao na to da su pojedini mediji plasirali „hibridne konstrukcije“ i narative sa jasnim ciljevima, što je izazvalo dodatne tenzije. Njegova pozicija se dodatno oslabila kada se javno suprotstavio stavovima Zagreba o vlasništvu školskog broda „Jadran“, tvrdeći da je brod u vlasništvu Crne Gore, a ne Hrvatske. Ovaj stav mu je zameren od strane nekih članova vlade, jer je u suprotnosti sa naporima resora Ervina Ibrahimovića da sanira posledice usvajanja Rezolucije o Jasenovcu.
Pored toga, Hrvatska je uputila protestnu notu Crnoj Gori i zatražila objašnjenje o visini potraživanja vezanih za vojnu imovinu JNA, na koju Republika Hrvatska polaže pravo. Prema nekim procenama, Crna Gora duguje više od dve milijarde dolara, što je Krapović demantovao, ističući da ne postoji zvanična potvrda o toj sumi. Na ovo je reagovala savetnica ministra spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, Vanda Babić Galić, koja je naglasila da Crna Gora, posebno Krapović, treba ozbiljno da shvate protestnu notu.
U svetlu svih ovih događaja, Krapović će morati da se suoči sa izazovima koji dolaze ne samo iz Zagreba, već i iz sopstvene vlade. Njegova sposobnost da održi funkciju ministra odbrane zavisiće od njegovih budućih odluka i odnosa sa premijerom Spajićem, kao i od reakcija na pritiske koji dolaze sa različitih strana. Predstojeći period će biti ključno vreme za Krapovića, jer se čini da je njegova pozicija u vladi sve nestabilnija.
