Porodice 35 stradalih golootočana iz Crne Gore, čije su kosti razasute po zajedničkim grobnicama u Rijeci, Zagrebu i na Golom otoku, zatražile su od predsednika države Jakova Milatovića da razmotri mogućnost prenosa posmrtnih ostataka svih logoraša koji su umrli u ovom zloglasnom kazamatu. Njihova želja je da se posmrtni ostaci okupe u zajedničkoj grobnici, uz dostojno obeležje koje bi ovekovečilo njihovu sudbinu.
Prema informacijama koje je izneo penzionisani pukovnik JNA Radomir Goranović, na grobljima u Rijeci sahranjeno je 14 golootočana, u Zagrebu 12, dok je na Golom otoku umrlo devetoro. Goranović podseća na slučaj Miloša Tomovića, čija je porodica 2024. godine zatražila prenos njegovih posmrtnih ostataka nakon što su saznali da je sahranjen u Rijeci. Od Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske dobili su informaciju da su njegovi posmrtni ostaci, nakon ekshumacije, položeni u zajedničku kosturnicu na istom groblju.
Ovaj slučaj je podstakao Goranovića da se obrate predsedniku Milatoviću s molbom da se pokrene inicijativa za prenos posmrtnih ostataka. Iz kabineta predsednika su odgovorili da Milatović, iako ne može direktno realizovati ovu inicijativu, može se javno založiti za nju, ukoliko je to moguće. Goranović veruje da bi ovaj korak doprineo pomirenju u Crnoj Gori.
Miloš Radov Tomović, Goranovićev teča, uhapšen je 1950. godine i umro je godinu dana kasnije. Njegov jedini „greh“ bio je odbijanje da likvidira Đoka Višnjića, prijatelja njihove porodice, što ga je koštalo slobode i života. Njegov slučaj nije jedinstven; mnogi su umrli u golootočkim mučilištima, a neki se nikada nisu vratili kući.
Golootočko mučilište, poznato kao „Petrova rupa“, bilo je jedno od najstrašnijih mesta za mučenje. Ova jama, duboka osam metara i široka 20, okružena je zidom visine tri metra. Procenjuje se da je kroz ovo mučilište prošlo oko 130 osoba. Prva grupa, označena kao inforbirovci, završila je u „Petrovoj rupi“ 20. juna 1950. godine, a među njima su bili i poznati ljudi poput Petra Komnenića i Vlade Dapčevića.
Krajem februara ove godine, predsednik Jakov Milatović je podneo inicijativu parlamentu za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju političkih zatvorenika sa Golog otoka i drugih zatvora. Ova inicijativa je deo procesa suočavanja s prošlošću i ispravljanja istorijskih nepravdi, kako je naglasio Milatović.
Golootočke žrtve su često ostajale nemi svedoči svojih patnji, a mnogi su umrli bez mogućnosti da pričaju o svojim iskustvima. Njihove sudbine, kao i sudbine drugih mučenika, često su zaboravljene, ali je važno da se njihova imena i priče ponovo ožive kroz ovakve inicijative.
S obzirom na to da se u društvu često vode debate o prošlim događajima, ova tema postaje sve važnija. Pomirenje i suočavanje s prošlošću su ključni za izgradnju budućnosti. Prenos posmrtnih ostataka golootočana u zajedničku grobnicu bio bi simboličan korak ka priznanju njihovih patnji i zločina koji su nad njima počinjeni.
Ova inicijativa ima potencijal da pomogne u izlečenju ranjenih duša i da doprinese boljem razumevanju istorije Crne Gore. Kroz sećanje na golootočane, društvo može pronaći put ka pomirenju i izgradnji zajednice koja ceni ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca.
