Vlada Crne Gore planira slanje Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću u skupštinsku proceduru, a sednica parlamenta na ovu temu zakazana je za 24. avgust. Ovaj zakon, poznat kao antimafija zakon, omogućava oduzimanje imovine stečene kriminalom čak i pre nego što presuda postane pravosnažna. Ova praksa se već primenjuje u razvijenim evropskim zemljama koje se bore protiv organizovanog kriminala.
Osnovna ideja zakona je da se formira posebna Agencija za oduzetu imovinu koja će upravljati nekretninama, novcem i drugim sredstvima koja su oduzeta od kriminalaca. Cilj je da se trajno oduzme profit od nezakonitog delovanja. Ministar pravde Bojan Božović je najavio uvođenje novog krivičnog dela koje se odnosi na nezakonito bogaćenje javnih funkcionera. Po njemu, svaki javni funkcioner koji namerno prikrije imovinu bez pokrića u prihodima biće krivično gonjen. Tužilaštvu će biti dovoljno da rezultati finansijske istrage pokažu odstupanja u imovini da bi se pokrenula krivična odgovornost.
Milun Zogović, potpredsednik DNP, smatra da se bez preispitivanja uloge vrha bivšeg režima u kriminalizaciji Crne Gore i vraćanja opljačkanog građanima i državi ne može napredovati. On naglašava da je vreme za skrivanje bogatstva prošlo, budući da su, prema njegovim rečima, oni koji su stekli bogatstvo kriminalom dobili dovoljno vremena da ga sakriju i zaštite od domaćih institucija.
Građanski pokret URA već tri godine pokušava da uđe u skupštinsku proceduru sa antimafija zakonom, ali su njihovi napori dosad bili odbačeni od strane vladajuće većine. Upozoravaju da su za to vreme oni koji su stekli bogatstvo kriminalom dobili priliku da ga zaštite. Zogović ističe da je zaštita Mila Đukanovića od krivičnog gonjenja jedan od glavnih razloga zbog kojih je DF nakon parlamentarnih izbora 2020. godine sprečen da postane deo izvršne vlasti.
Iako je koalicija „Za budućnost Crne Gore“ osvojila 27 poslaničkih mandata, izvršnu vlast su preuzeli oni koji, osim Dritana Abazovića, nisu imali iskustva u borbi protiv kriminala. On naglašava da su oni koji su se borili za pravdu ostali bez prilike da upravljaju Crnom Gorom, što je, po njegovom mišljenju, velika šteta.
Zogović dodatno objašnjava da krajnji cilj ove borbe ne bi trebala da budu spektakularna hapšenja, već povratak pokradenih milijardi građanima. Udar na nelegalnu imovinu smatra najefikasnijim sredstvom u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. On ukazuje na to da fokus mora biti na finansijskim istragama, oduzimanju imovine i transparentnom upravljanju tim sredstvima, te da provere imovine svih funkcionera ne smeju biti formalne, već stvarne.
Ovaj zakon takođe naglašava važnost borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, što je postavljeno kao prioritet. Uvođenje novog krivičnog dela za nezakonito bogaćenje javnih funkcionera predstavlja korak ka jačanju pravnog sistema i obezbeđivanju pravde.
U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da Crna Gora nastoji da se suoči sa prošlošću i da postavi temelje za pravednije društvo. Ako zakon prođe, to bi moglo značiti značajnu promenu u pristupu borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a povratak oduzete imovine građanima bi mogao doneti nadu u bolju budućnost. Crna Gora se nalazi na prelomnoj tački, gde je potrebna odlučnost i hrabrost da bi se postigla pravda i uspostavila istinska vladavina prava.
