Pažnja najvećih svetskih sila sve više se usmerava ka Arktiku, regiji koja postaje nova linija globalnog nadmetanja. Ova tenzija dodatno je pojačana interesovanjem za Grenland, ostrvo koje je američki predsednik Donald Tramp nedavno pomenuo kao potencijalnu teritoriju SAD. U svetlu ovih zbivanja, svaki vojni manevar u severnim delovima Evroazije dobija posebnu simboliku.
U Poljskoj se pojavila tvrdnja da Rusija navodno „priprema“ svoje marince za invaziju na Grenland, što je izazvalo značajnu pažnju u zapadnim analitičkim krugovima. Poljski portal Forsal prenosi da ruski predsednik Vladimir Putin jača vojno prisustvo na Kolskom poluostrvu s ciljem da osigura kontrolu u ovoj strateški važnoj oblasti. Ova interpretacija izaziva sumnju među vojnim analitičarima, koji smatraju da se radi o selektivnom čitanju vojnih vežbi i izmišljenoj pretnji.
Forsal izveštava da ruska Severna flota sprovodi intenzivne borbene aktivnosti u arktičkim uslovima, pri čemu marinci koriste iskustva stečena tokom sukoba u Ukrajini. Tokom vežbi, ruski vojnici su gađali mete koje simuliraju bespilotne letelice i radili na veštinama korišćenja protivtenkovskih lansera. Pored toga, posebna pažnja posvećena je inženjerskoj i medicinskoj obuci, što je ključno za operacije u teškim arktičkim uslovima.
U centru ove priče nalazi se 61. gardijska brigada marinaca, poznata kao „Polarni medvedi“. Ova jedinica se nalazi u selu Sputnjik, u blizini Murmanska, a deo brigade je angažovan u borbama u Ukrajini, dok su preostale jedinice nedavno započele intenzivne vojne vežbe na Kolskom poluostrvu. Vojni stručnjaci koji ne rade za grupacije koje promovišu ovu tezu odbacuju ideju o ruskoj invaziji na Grenland kao neosnovanu. Kapetan i analitičar Vasilij Dudikin smatra da su „implikacije da će ruska morska pešadija biti poslata da osvoji Grenland zablude ludaka“. On naglašava da su zadaci marinaca fokusirani na osiguranje Severnog morskog puta, vitalne arterije za rusku trgovinu i vojnu logistiku.
Ruski marinci redovno izvode duga pomorska krstarenja, a jedno od poslednjih dogodilo se u avgustu prošle godine. Tokom ove misije, marinci su koristili veliki desantni brod „Aleksandar Otrakovski“ za plovidbu ka Severnom ledenom okeanu. Svrha ovakvih aktivnosti je zaštita ruskih interesa u arktičkom regionu, a ne pokazivanje vojne sile prema Grenlandu.
Na pitanje o mogućnosti raspoređivanja ruskih marinca na Grenland, Dudikin ističe da bi to bilo moguće samo u teorijskom smislu. Udaljenost između Severomorska i Grenlanda iznosi oko 2.000 nautičkih milja, što je izvodljivo za velike desantne brodove, ali Severna flota raspolaže sa samo četiri takva broda, koji već imaju zadatke u arktičkom regionu. Stoga, misija na Grenlandu nije na dnevnom redu, što je više puta potvrdio i sam Putin.
Ostaje pitanje zašto se u Poljskoj i šire na Zapadu stvara tolika prašina oko ovog pitanja. Prema Dudikinu, razlog je jednostavan: Zapad je duboko zabrinut zbog sistematskog jačanja ruskog vojnog prisustva na Arktiku. Kolsko poluostrvo predstavlja ključnu tačku tog sistema, jer se tu nalazi glavna baza Severne flote, kao i značajan deo ruskog nuklearnog arsenala, uključujući strateške podmornice.
U zaključku, dok se vojna situacija u Arktičkom regionu komplikuje, važno je analizirati stvarne namere i sposobnosti svake strane. Dok neki tvrde da se Rusija priprema za agresivne akcije na Grenlandu, drugi smatraju da su to isključivo spekulacije motivisane političkim interesima. S obzirom na stratešku važnost Arktika, jasno je da će se tenzije nastaviti, ali je važno ne gubiti iz vida realne vojne kapacitete i ciljeve.
