U Višem javnom sudu u Vranju, jedan od zaposlenih je uhvaćen u protivpravnom prisvajanju novca iz budžeta, prebacujući sredstva na račune svojih rođaka i poznanika. Ova vest izazvala je veliku pažnju javnosti, ali su nadležni u sudu odlučili da ne daju komentare, pozivajući se na to da bi pružanje informacija moglo ometati sprovođenje postupka. Ipak, potvrđeno je da je protiv službenika podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu.
Kako navodi portparol Višeg suda, sudija Ratobor Mišković, nisu precizirali koje se krivično delo sumnjiči osumnjičenog. Prema nezvaničnim informacijama, otkriveno je da su troškovi postupaka za maloletnike na teret budžeta Republike Srbije, a osumnjičeni je navodno manipulirao ovim troškovima tako što je u predmetima gde su postupci obustavljeni, lažnim zastupnicima maloletnika označio kao oštećene, što je rezultiralo isplatom sredstava na račune njegovih poznanika i rođaka.
Prema saznanjima, procenjuje se da je na ovaj način isplaćeno oko milion dinara. Postoji više verzija ovog slučaja, ali se sve informacije trenutno interno proveravaju. Neki izvori tvrde da su određene sudije tražile pokretanje disciplinskog postupka, ali je osumnjičeni vratio novac i krivična prijava je podneta, dok je on i dalje zaposlen u sudu.
Ovo nije prvi incident koji je uzburkao javnost u Višem sudu u Vranju. Sredinom 2023. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, nestao je sudski predmet protiv kontroverznog biznismena Dejana Nikolića Kantara. Nakon ovog incidenta, Ministarstvo pravde pokrenulo je vanredni nadzor nad radom suda, a spekulisalo se o tome da su neovlašćena lica, uključujući advokate, pristupala pisarnici suda.
Ova situacija ukazuje na moguće ozbiljne propuste u sistemu pravde, a javnost sa nestrpljenjem očekuje dalji razvoj događaja. Kroz različite kanale komunikacije, građani postavljaju pitanja o tome kako je moguće da se ovakvi incidenti dešavaju u institucijama koje bi trebale da budu stubovi pravde i poverenja u društvu.
Jedan od ključnih problema koji se postavlja u ovakvim situacijama jeste potreba za većom transparentnošću u radu pravosudnih organa. Ovaj slučaj, kao i drugi prethodni incidenti, naglašavaju potrebu za reformom sistema kako bi se obezbedila odgovornost i smanjila mogućnost zloupotreba. Takođe, važno je da se osigura da svi zaposleni u pravosudnim institucijama budu podložni strogim pravilima i kontrolama, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se nadležni organi snaći u rešavanju ovog slučaja i kako će osigurati da se pravda sprovede. Građani očekuju da će pravosudni sistem delovati u njihovom interesu, te da će svi koji su odgovorni za zloupotrebe snositi posledice svojih dela.
U zaključku, skandal u Višem javnom sudu u Vranju predstavlja ozbiljan udarac na već narušeno poverenje građana u pravosudni sistem. Javni interes zahteva da se ovakvi slučajevi istraže do kraja, a odgovorni privedu pravdi. Samo kroz transparentnost i odgovornost može se ponovo izgraditi poverenje u institucije koje bi trebale da štite prava građana i obezbede pravdu.
