U Srbiji je tokom jeseni 2025. godine zabeležena setva na ukupno 842.347 hektara, što predstavlja porast od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Dominantna kultura ostaje pšenica, dok je ovas, jedna od značajnih kultura, zabeležio blagi pad u površinama koje se seju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica je zasejana na 631.965 hektara, što je povećanje od 5,2 odsto u odnosu na 2024. godinu. U ovoj godini, ječam je zasejan na 103.482 hektara, što je osam procenata više nego prethodne godine, dok je raž zabeležila porast od 8,5 odsto na 4.918 hektara. Uljana repica je takođe zabeležila rast, sa 52.076 hektara što je povećanje od 7,5 odsto. S druge strane, ovas je zabeležio smanjenje, sa setvom na 37.615 hektara, što predstavlja pad od 5,7 procenata.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran, u razgovoru za Biznis.rs, ističe da je jesenja setva od ključne važnosti za prehrambenu sigurnost Srbije. On naglašava da će zarada poljoprivrednika zavisiti od cena na svetskim berzama i opšteg stanja na tržištu. Prostran je optimističan kada je reč o prinosima, naglašavajući da jesenja setva obično donosi dobar rod, za razliku od prolećne setve koja može biti rizičnija.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici su poslednjih godina tražili rešenja za prevazilaženje problema suše i razmišljali o tome koje kulture saditi. Povećanje površina pod pšenicom, ječmom i ražom, smatra Prostran, pokazuje da su poljoprivrednici poslušali savete stručnjaka. Takođe, ističe da su ulaganja za jesenje kulture manja nego za prolećne, što ih čini lakšim za finansiranje.
U Srbiji, kukuruz i soja su među najzahtjevnijim kulturama u smislu ulaganja, a Prostran ukazuje na to da su površine pod kukuruzom veće nego sve jesenje kulture zajedno. On naglašava da je dobro što je više od 800.000 hektara zasejano, što može doprineti prehrambenoj sigurnosti.
U vezi sa pšenicom, Prostran napominje da je nekada ova kultura bila zasejana na milion hektara. Iako su ulaganja bila skromnija, posebno kod malih i srednjih farmi, velika gazdinstva su primenila kompletnu agrotehniku, uz pomoć države koja je obezbedila seme. On takođe naglašava da su uslovi za prolećnu vegetaciju ključni, ali da je pšenica otporna kultura koja može podneti različite uslove.
U poslednjoj deceniji, pšenica nije podbacila ni sa stanovišta prihoda ni sa stanovišta prinosa. Prostran ukazuje na različite pristupe poljoprivrednika u severnom i centralnom delu Srbije, gde je za mnoge poljoprivrednike važno imati pšenicu, kukuruz ili ječam za sopstvene potrebe.
Pad površina pod ovasom, kako objašnjava Prostran, može se povezati sa smanjenjem broja konja i priplodne stoke. Ipak, ovas se vraća u polja kao nutritivno značajna kultura za ishranu ljudi, što je pozitivan trend.
U zaključku, setva u Srbiji tokom jeseni 2025. godine pokazuje stabilnost i pomak ka jačanju prehrambene sigurnosti. Sa povećanjem površina pod ključnim kulturama, kao što su pšenica i ječam, poljoprivrednici su se prilagodili izazovima tržišta i klimatskim uslovima, što može doprineti boljoj ekonomiji seoskih područja.
