Vlasnici velikih plantaža u Mačvi i Pocerini suočavaju se s izazovom pronalaženja sezonskih radnika za berbu voća, pa su počeli da angažuju grupovođe berača. Ovi menadžeri zarađuju između 500 i 1.500 dinara po svakom angažovanom radniku, što je dovelo do toga da ovaj oblik menadžerskog posla postane unosan biznis za mnoge.
Jedan od grupovođa, koji je već angažovan za berbu borovnica, rekao je da vodi računa o tome koga će angažovati, jer mu je važno da se posao obavi kvalitetno i da gazda bude zadovoljan. On se dogovara sa vlasnikom plantaže oko dnevnice, dok se sa članovima svoje ekipe dogovara o njihovoj zaradi. „Ima troškova oko prevoza i obroka, ali opet se nešto zaradi“, objašnjava grupovođa, dodajući da uzima 500 dinara po radniku, a ističe da oni koji zarađuju više često imaju problema jer radnici ne rade pošteno i za ceo dan naberu samo 3-4 gajbice.
Vlasnik jedne plantaže u okolini Šapca potvrdio je da je angažovanje grupovođa mnogo efikasniji način rada, s obzirom na to da je pronalaženje berača postalo pravi izazov. „Pronaći berače je u poslednje vreme najveća muka. Iako dnevnice mogu biti visoke, nema dovoljno zainteresovanih da rade. Zbog toga ne sme da se dočeka početak berbe bez sigurnih radnika“, naglašava vlasnik.
U poslednjih nekoliko godina, potražnja za sezonskim radnicima u poljoprivredi, posebno za berbom voća, značajno je porasla. Ipak, mladi ljudi često biraju da se ne bave tim poslom zbog teških uslova rada i niskih plata. Vlasnici plantaža se stoga sve više oslanjaju na grupovođe, koji imaju kontakte i iskustvo u organizovanju timova berača, čime se olakšava proces berbe.
Zanimljivo je da grupovođe često imaju svoje metode da privuku radnike. Neki od njih koriste društvene mreže kako bi oglašavali svoje usluge i pronalazili radnike, dok drugi koriste lične kontakte i preporuke. „Najbitnije je imati dobar tim, jer uspeh berbe zavisi od brzine i efikasnosti rada“, ističe jedan od grupovođa.
Ove godine, berba borovnica je već počela, a grupovođe su sastavili timove od 15 do 20 berača, u zavisnosti od veličine plantaže. S obzirom na to da su sezonski radnici često studenti ili ljudi koji traže dodatni prihod, grupovođe moraju biti fleksibilni u pogledu radnog vremena i plata. „Radnici obično traže da im se plati odmah po završetku radnog dana, što je u redu, ali naša odgovornost je da obezbedimo da imaju dovoljno posla da bi zaradili“, kaže jedan od grupovođa.
Vlasnici plantaža se nadaju da će se trend angažovanja grupovođa nastaviti, jer je to rešenje koje im omogućava da se fokusiraju na vođenje svojih poslovanja, dok oni preuzimaju odgovornost za organizaciju rada. „Ukoliko bismo morali sami da tražimo berače, to bi nas koštalo puno vremena i truda. Ovako, sve je jednostavnije“, zaključuje vlasnik plantaže.
Uprkos izazovima, vlasnici i grupovođe veruju da će se situacija s pronalaženjem radnika poboljšati u budućnosti, jer sve više ljudi prepoznaje mogućnosti koje sezonski poslovi pružaju. Poljoprivreda ostaje ključna grana srpske ekonomije, a efikasno upravljanje radnom snagom može biti presudno za uspeh. Kroz saradnju i inovativne pristupe, vlasnici plantaža i grupovođe nastoje da prevaziđu prepreke koje se javljaju tokom berbe.
