Prikupnjeni podaci od proizvođača u Srbiji pokazuju da jedna od najvećih zarada u poljoprivredi dolazi od sadnje i uzgoja rukole. Ova aromatična biljka, poznata po svom karakterističnom ukusu, postaje sve popularnija među potrošačima, dok njena cena na pijacama dostiže i do 2.000 dinara po kilogramu. Prema informacijama koje je prikupila Privredna komora Vojvodine, godišnja zarada od prodaje rukole može da premaši tri miliona dinara po hektaru.
Ulaganja potrebna za započinjanje proizvodnje rukole kreću se između 12.000 i 15.000 evra po hektaru, a isplativost se postiže već u prvoj godini. Proizvođači u Srbiji beleže prinos od oko 20.000 kilograma po hektaru, što dodatno podstiče interesovanje za ovu kulturu. Plastenička proizvodnja rukole pokazuje se kao najprofitabilnija, a potražnja u urbanim sredinama raste.
Jedan od mladih proizvođača iz okoline Loznice, koji rukolu uzgaja sa svojom porodicom, ističe da im ova kultura pruža značajan izvor prihoda. On objašnjava kako je započeo s proizvodnjom i kako su se prilagodili tržištu. Rukola, koja dospeva za branje za oko 45 dana, zahteva određene uslove kako bi se uspešno uzgajala. Proizvođači najčešće koriste sorte riga i koltivata, a prednost rukole je u njenoj otpornosti na temperaturne promene i hladnoću.
Zanimljivo je da rukola ne zahteva hemijske tretmane, što je čini privlačnom za ekološke proizvođače. Dovoljno je redovno prskati biljku običnom vodom kako bi se zaštitila od štetočina. Ova prednost čini rukolu zdravom opcijom za potrošače, posebno u vreme kada se sve više pažnje posvećuje zdravoj ishrani.
Rukola se može naći na pijacama od maja do oktobra, a lisnato povrće prepoznaje se po tamnozelanoj boji, što ukazuje na svežinu. Međutim, nakon branja, rukolu je najbolje iskoristiti odmah, jer stajanjem gubi hranljive sastojke, posebno vitamin C. Preporučuje se čuvanje rukole u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi, ne duže od tri dana.
Za srpske proizvođače rukole, ovaj trend može predstavljati značajnu priliku. Povećana potražnja u gradovima, zajedno sa relativno niskim troškovima proizvodnje i brigom o zdravlju, može dovesti do rasta broja proizvođača koji se odlučuju na ovaj korak. U svetlu ovih informacija, rukola se može smatrati jednom od ključnih kultura za budućnost srpske poljoprivrede.
Osim što donosi dobit, rukola takođe obogaćuje trpezu i doprinosi zdravlju. Njena popularnost u salatama i različitim jelima doprinosi njenoj potražnji, posebno među potrošačima koji su svesni važnosti svežih i zdravih namirnica. U svetlu ovih trendova, proizvođači rukole u Srbiji imaju priliku da se pozicioniraju na tržištu i iskoriste rastuću potražnju.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, rukola se čini kao perspektivna kultura koja može doneti značajne koristi srpskim poljoprivrednicima. Sa relativno jednostavnom proizvodnjom, visokom potražnjom i dobrom zaradom, rukola može postati ključna komponenta u diversifikaciji i unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. U narednim godinama, očekuje se da će se sve više proizvođača okrenuti ovoj kulturi, što može dodatno unaprediti srpsku poljoprivredu i doprineti ekonomskom razvoju.
Sa obzirom na sve ove informacije, rukola se ne samo da je ukusna i zdrava, već može postati i značajan izvor prihoda za mnoge domaćinstva u Srbiji, što je posebno važno u vremenu kada se traže nove metode za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i ekonomije u celini.
