Pre nekoliko dana, Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore odbacilo je krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora protiv bivšeg predsednika i premijera Mila Đukanovića, njegove sestre Ane Đukanović, kao i ostalih osumnjičenih u okviru afere poznate kao „Telekom“. Ova afera je godinama potresala Crnu Goru, a njen uticaj se protezao čak i do SAD. Pored toga, slična situacija dešava se i u vezi sa slučajem „crnih trojki“ koji je izazvao strah i mržnju među građanima tokom Đukanovićeve vladavine. Mnogi smatraju da su optužbe u ovim slučajevima zastarele, što je omogućilo da se protiv aktera koji su prebijali narod ne pokreću postupci.
Ambasada SAD je još u martu 2014. godine zvanično potvrdila da je njihova Komisija za hartije od vrednosti i berzu prikupila dokaze o podmićivanju u Crnoj Gori prilikom privatizacije državne telekomunikacione kompanije. Ove informacije su objavljene uz prijavu MANS-a iz 2019. godine, kada je tužilac Saša Čađenović bio zadužen za slučaj. Međutim, on se sada suočava sa optužbama za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja.
Pokret „Evropa sad“, na čelu sa Milojkom Spajićem, najavio je formiranje Anketnog odbora kako bi se Đukanović suočio sa konkretnim pitanjima u vezi sa slučajem „Telekom“. Ova inicijativa će uključiti i druge privatizacije, kao što su Nikšićka banka, „Primorska“, i „Metalac“. Koalicija ZBCG podržaće ovaj zahtev kako bi se rasvetlila uloga i odgovornost državnih organa, pre svega tužilaštva.
Đukanović je reagovao na odbacivanje krivične prijave, ističući da nije reč o zastari, već da u ovom slučaju nije bilo krivičnog dela. On je naveo da je sve što se dešavalo u vezi s ovim predmetom tokom poslednjih skoro 20 godina radilo permanentno na njegovu štetu. Ovaj stav izazvao je reakcije među analitičarima i političarima, koji se pitaju zašto ne postoji mogućnost donošenja leks specijalisa koji bi zabranio primenu instituta zastare u slučajevima zlodela iz prethodnog režima.
Politički analitičar Boško Vukićević je ukazao na to da su tokom trodecenijske autokratije režimski glavešine, uz pomoć kontrolisanih pravosudnih institucija, nesmetano mogle da se bave kriminalnim delatnostima. Prema njegovim rečima, višedecenijska kontrola institucija obesmišljava primenu instituta zastare, naročito ako oslobođene institucije zaista žele da se staraju o pravu i pravdi.
Vukićević smatra da se, nakon zastare u slučaju „crnih trojki“, pravosudni instrument želi iskoristiti i u slučaju afere „Telekom“, što bi moglo da predstavlja pojas za spasavanje bivšeg diktatora Đukanovića i njegovih saradnika. Ova situacija stvara dodatne tenzije i sumnje među građanima Crne Gore u vezi s pravdom i odgovornošću političara.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da mnogi građani Crne Gore smatraju da pravosudni sistem nije dovoljno jak da se nosi sa ozbiljnim zločinima i korupcijom koja je decenijama bila prisutna u zemlji. Očekivanja su da će se formirati Anketni odbor koji će istražiti ove afere i dati odgovore na pitanja koja muče javnost.
Neizvesnost oko budućnosti pravosudnog sistema, kao i dosadašnje iskustvo sa slučajevima poput „Telekom“ i „crnih trojki“, ostavlja prostor za sumnju da će pravda biti zadovoljena. Ono što je izvesno je da će se ovakvi slučajevi nastaviti pratiti, a sudbina aktera poput Mila Đukanovića ostaje pod znakom pitanja. Građani očekuju transparentnost i odgovornost, kako bi se obezbedila pravda i pravilan razvoj društva u Crnoj Gori.
