Ustavni sud Crne Gore je odbio pet žalbi koje su se odnosile na odbijanje zahteva za izdavanje građevinskih dozvola na području Kotora, koje je pod zaštitom UNESKO-a kao svetska baština. Odluka suda je doneta u svetlu važnosti zaštite ovog prirodnog i kulturno-istorijskog područja, koje je na spisku svetske baštine od 1979. godine.
Podnosilac žalbi je u trenutku podnošenja zahteva ispunjavao zakonske uslove, ali su njegovi zahtevi odbijeni primenom propisa donetih nakon podnošenja. On je smatrao da su mu povređena prava na pravično suđenje i mirno uživanje imovine. Međutim, Ustavni sud nije prihvatio ove navode, naglašavajući da podnošenjem zahteva za građevinsku dozvolu ne stiče se automatsko pravo na njeno izdavanje.
Sud je istakao da su zabrane gradnje uvedene kako bi se zaštitio Kotor kao značajno kulturno dobro. Ova zaštita predstavlja legitiman javni interes i primena propisa koji su bili na snazi u trenutku odlučivanja nije bila u suprotnosti sa Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Podnosilac žalbi je takođe ukazao na mogućnost retroaktivne primene propisa, ali je Ustavni sud ocenuo da se ne radi o retroaktivnosti, već o izvršavanju međunarodnih obaveza koje je Crna Gora preuzela potpisivanjem Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine. Ova konvencija ima primat u primeni, što znači da bi svako drugo tumačenje moglo dovesti do privilegovanja interesa pojedinačnih investitora na račun javnog interesa zaštite područja sa međunarodnom zaštitom.
Ustavni sud je podsetio na to da je Crna Gora prethodnih godina dobijala upozorenja da bi Kotor mogao izgubiti status svetske baštine zbog nekontrolisane urbanizacije i devastacije kulturnog pejzaža. Ova upozorenja su ukazivala na hitnu potrebu za donošenjem odluka koje će sprečiti dodatnu devastaciju ovog važnog kulturnog dobra. Sud je naglasio da očuvanje Kotora mora biti prioritet i javni interes.
Odluka Ustavnog suda dolazi u trenutku kada se globalno sve više pažnje posvećuje očuvanju kulturne baštine, a posebno u svetlu klimatskih promena i urbanizacije koje prete da ugroze važne ekosisteme i kulturne resurse. Kotor, kao grad bogate istorije i kulture, predstavlja dragulj ne samo Crne Gore već i čitavog Mediterana.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će zaštita Kotora i sličnih područja biti ključna za očuvanje identiteta i istorijskog nasleđa koje je od suštinske važnosti za buduće generacije. U ovom kontekstu, Ustavni sud je pokazao odlučnost da brani javni interes u odnosu na privatne interese, što je od suštinske važnosti za očuvanje nacionalnog blaga.
U budućnosti, važno je da se nastavi dijalog između vlasti, investitora i lokalne zajednice kako bi se pronašla održiva rešenja koja će omogućiti razvoj, ali i očuvanje kulturne baštine. Takođe, neophodno je osnažiti pravni okvir i mehanizme zaštite koji će sprečiti bilo kakvu vrstu devastacije i omogućiti da Kotor ostane simbol kulturne i prirodne baštine koja zaslužuje zaštitu i očuvanje.
Ova odluka Ustavnog suda takođe može poslužiti kao primer drugim zemljama koje se suočavaju sa sličnim izazovima, pokazujući da je moguće balansirati između razvoja i zaštite kulturne baštine. U tom smislu, Kotor može biti inspiracija i model za slične gradove širom sveta koji se bore za očuvanje svog istorijskog identiteta u savremenom svetu.
