Šetnja Amsterdamom u večernjim satima može biti pravo iznenađenje za posetioce koji prvi put dolaze u ovaj grad. Kroz velike prozore, bez zavesa, može se videti unutrašnjost stanova – dnevne sobe, kuhinje, police sa knjigama, i pažljivo birani detalji. Dok je to za mnoge kulturni šok, za Holanđane je to potpuno normalno. Nedostatak zavesa i roletni duboko je ukorenjen u holandskoj kulturi, što postavlja pitanje zašto privatnost tako malo znači ljudima u ovoj zemlji.
Istraživači su pokušavali da shvate ovu neobičnu sklonost ka „izlaganju“. Da li je razlog u mentalitetu „nemam šta da krijem“ ili „pogledajte šta imam“? Moguće je da se radi o kombinaciji oba. Najčešće objašnjenje se vezuje za protestantsku, a posebno kalvinističku tradiciju koja je duboko ukorenjena u holandskom društvu. Osnovna ideja je da pošten čovek nema šta da krije, a zatvorene zavese mogu sugerisati suprotno. Otvoreni prozori, s druge strane, šalju poruku o transparentnosti, urednosti i moralnosti.
Kako je životni standard rastao, enterijeri su postajali sve luksuzniji, a otvoreni prozori su postali tiha izložba – kuhinje po meri, dizajnerski nameštaj i savremena tehnologija danas su deo tog nenametljivog predstavljanja. Istoričari i gradski vodiči takođe navode praktične razloge za ovu pojavu. U prošlosti su trgovci ostavljali zavese otvorene kako bi pokazali da su pouzdani, izlažući svoj nameštaj i umetnine kao dokaz reputacije. Ipak, neki istraživači smatraju da je ovaj običaj mlađi nego što se misli i da se u punoj meri ustalio tek nakon pedesetih godina prošlog veka.
Antropološka istraživanja pokazuju da su otvoreni prozori češći u zbijenim, blisko povezanim komšilucima. U takvim sredinama, prozori postaju produžetak ulice – ukrašeni figurama, vazama i cvećem, signaliziraju pripadnost zajednici, ali i međusobno poverenje. Osim toga, postoji i vrlo jednostavan, ljudski razlog: Holanđani vole da gledaju napolje. U zemlji sa malo sunčanih dana, prirodna svetlost je dragocena, a pogled na osvetljene ulice, bicikle i prolaznike deo je svakodnevice. Privatnost se ne gradi zavesama, već društvenim pravilima – ne gleda se, iako se vidi.
Za mnoge Evropljane, ovaj način života može izgledati neobično, jer se ideja privatnosti u većem delu Evrope razvijala na drugačiji način nego u Holandiji – kao nešto što se štiti, skriva i brani, a ne pokazuje. U većini evropskih kultura, naročito u južnoj, istočnoj i balkanskoj Evropi, zavese imaju jasnu simboliku: one razdvajaju javni i privatni prostor. Dom je mesto u koje se ne zaviruje bez poziva, a otvoren prozor bez zavesa često se doživljava kao izloženost, pa čak i ranjivost.
Holandija pruža jedinstven pogled na odnos prema privatnosti i javnom prostoru. Ovaj koncept otvorenosti može se posmatrati kao odraz društvenih vrednosti koje favorizuju transparentnost, poverenje i zajedništvo. U vremenu kada su društvene mreže i digitalna komunikacija postale dominantne, ovakav pristup može delovati kao svojevrsni kontrast prema privatnosti koju mnogi ljudi danas traže u svom svakodnevnom životu.
Kao što se može primetiti, kultura otvorenih prozora u Holandiji nije samo estetska ili praktična, već duboko ukorenjena u njihovim vrednostima i načinu života. Otvoreni prozori su simbol zajednice, poverenja i transparentnosti, što je nešto što mnogi posetioci, prvi put šetajući Amsterdamom, mogu doživeti kao fascinantnu razliku u odnosu na svoje kulture. Holanđani su stvorili jedinstveni način da povežu svoje živote sa okolinom, čime su otvorili vrata ne samo svojih domova, već i svojih srca, pokazujući svetu ko su i šta imaju.
