Evropska leta postaju sve duža i toplija, a nova studija ukazuje na to da bi u budućnosti moglo biti mnogo više vrelih dana tokom godine. Istraživanje, koje je sprovela dr Selija Martin-Puertas sa Odeljenja za geografiju na Rojal Holovej univerzitetu, pokazuje da savremeni klimatski obrasci podsećaju na one iz pre 6.000 godina.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, fokusirala se na analizu mulja s dna evropskih jezera, što pruža uvid u promene godišnjih doba tokom poslednjih 10.000 godina. Tim je istražio „pojasni temperaturni gradijent“, razliku u temperaturi između Arktika i ekvatora, koji direktno utiče na vremenske prilike u Evropi. Kako se Arktik zagreva, razlika u temperaturi se smanjuje, što usporava vazdušne struje i produžava letnje vremenske obrasce, kao što su toplotni talasi.
Prema rezultatima studije, svako smanjenje od jednog stepena Celzijusa u temperaturnom gradijentu produžava letnju sezonu za oko šest dana. Ako se trenutni trendovi nastave, do 2100. godine Evropa bi mogla imati dodatnih 42 letnja dana, što bi moglo dovesti do toga da leti traje čak osam meseci. Ovo podseća na tople periode pre 6.000 godina, kada su godišnja doba bila znatno duža.
Iako je ovakav temperaturni gradijent postojao i ranije, emisije gasova sa efektom staklene bašte značajno ubrzavaju zagrevanje Arktika, koje se trenutno dešava četiri puta brže od globalnog proseka. Dr Laura Bojal, jedna od autorki studije, naglašava da ovo nije samo savremeni fenomen, već da predstavlja ponavljajuću karakteristiku klimatskog sistema, ali da je brzina i intenzitet promena drastično drugačiji u današnje vreme.
Osim prirodnih faktora, na promene letnjih obrazaca utiču i ljudski uzrokovane pozitivne i negativne povratne petlje. Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata, a gradska područja su posebno pogođena fenomenom urbanog toplotnog ostrva, gde asfalt i beton zadržavaju toplotu.
Analiza sprovedena u okviru „Climate Resilience for All“ obuhvatila je temperaturne podatke iz 85 gradova širom sveta i pokazala da se „sezone vrućine“ više ne javljaju isključivo tokom leta. Atina je imala produženu sezonu vrućina od sredine maja do oktobra, dok su Tirana, Lisabon i Madrid takođe beležili duge periode ekstremnih temperatura.
Prošle godine, ljudski izazvano klimatsko zagrevanje donelo je dodatni mesec ekstremne vrućine za oko polovinu svetske populacije. Ova istraživanja naglašavaju sve veću potrebu za hitnim delovanjem u cilju smanjenja emisije gasova i prilagođavanja klimatskim promenama. Klimatske promene su već sada očigledne i, prema svim pokazateljima, to će se samo pogoršati ako se ne preduzmu ozbiljne mere.
