U Crnoj Gori, situacija se dodatno zakomplikovala hapšenjem bivše ministarke prosvete, nauke, kulture i sporta, Vesne Bratić. Ova ugledna univerzitetska profesorka je uhapšena nakon što se očekivalo privođenje njenog odbeglog sina Miloša Medenice, kao i specijalne državne tužiteljke Lidije Mitrović, koja je takođe u bekstvu. Bratić je pridržana na osnovu optužbi za zloupotrebu službenog položaja, dok joj je pritvor određen do 30 dana.
Bratićeva je postala deo javnosti poznate kao osoba koja je otvoreno kritikovala bivše vlasti, posebno one pod vođstvom Mila Đukanovića. Njena borba protiv nekada nedodirljivih kadrova izazvala je pažnju, a sudija Suzana Mugoša preuzela je ovaj slučaj kao „specijalni zadatak“. Mugoša je ranije bila kažnjena zbog izjava o korupciji među sudijama, što dodatno komplikuje situaciju.
Optužbe protiv Bratićeve uključuju produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja i opasnost od bekstva. Njen advokat, Mitar Šušić, tvrdi da ne postoji opasnost od bekstva, naglašavajući njen status kao univerzitetskog profesora i činjenicu da već četiri godine nije ministar, te da nema direktne veze sa osobama na koje bi mogla uticati.
Bratićeva je tokom svog mandata, koji je trajao nešto više od godinu dana, smenila oko 140 direktora osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori. Ove smene su bile motivisane nedostatkom obrazovanih školskih odbora, ali su izazvale brojne pravne sporove, jer su direktori tvrdili da su otkazi nezakoniti. Tužbe su podnesene protiv Bratićeve zbog navodne štete od najmanje 400.000 evra koju je država pretrpela usled ovih smena.
Jedan od ključnih trenutaka u njenoj karijeri desio se kada je napustila sednicu Vlade zbog sukoba sa premijerom Zdravkom Krivokapićem oko imenovanja novog člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore. Premijer je predložio drugog kandidata, što je izazvalo nesuglasice unutar Vlade.
U januaru 2023. godine, Specijalno državno tužilaštvo formiralo je predmet protiv Bratićeve, nakon što su NVO i zaštitnik imovinsko-pravnih interesa podneli krivičnu prijavu. Tužba je tražila od Bratićeve da nadoknadi štetu nastalu usled nezakonitih smena direktora i troškova sudskih postupaka. Međutim, kasnija presuda Osnovnog suda u Podgorici utvrdila je da nije dužna da nadoknadi štetu.
Podrška za Bratićevu dolazi iz raznih krugova, uključujući Eparhiju budimljansko-nikšićku, koja je stala u njenu odbranu. Njen partijski saborac, Goran Danilović, izrazio je šok zbog hapšenja, naglašavajući da je ona hrabra žena koja je učinila mnogo za obrazovni sistem.
Slavica Bratić, sestra Vesne Bratić, apelovala je na predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da interveniše i spreči ono što naziva „politički motivisanim obračunom“. Ona ističe da je njena sestra nevin čovek koji nikada nije ukrao od države, dok su „ozloglašeni kriminalci“ slobodni.
Bivši premijer Zdravko Krivokapić nije se oglasio povodom hapšenja, iako je često istupao u vezi unutrašnjih sukoba unutar aktuelne vlasti. Slavica Bratić naglašava da je ceo proces nepravda, te da bi predsednik države trebao prepoznati pravičnost i osloboditi njenu sestru, koja je, kako tvrdi, nedužna.
Ova situacija u Crnoj Gori dodatno naglašava tenzije u društvu i političkoj sceni, dok se postavlja pitanje o pravdi i političkoj odgovornosti. Vesna Bratić, kao javna ličnost koja se borila protiv korupcije i zloupotreba, sada se suočava sa ozbiljnim optužbama koje se čine kao deo šireg političkog obračuna.
