Svake prolećne sezone, Crno more doživljava izvanrednu promenu boje, prelazeći iz tamnoplave u mlečnu tirkiznu. Ova transformacija rezultat je prisustva kokolitofora, mikroskopskih jednoćelijskih algi koje su prekrivene sitnim pločama od kalcijum-karbonata. Ove ploče raspršuju sunčevu svetlost, dajući moru prelepe tirkizne nijanse.
NASA-in satelit PACE zabeležio je 22. juna 2026. godine fenomen cvetanja fitoplanktona u Crnom moru koristeći instrument OCI (Ocean Color Instrument). Osim toga, 27. maja, astronaut sa Međunarodne svemirske stanice (ISS) snimio je isti fenomen koji se proteže kroz Bosfor, sa tirkiznim trakama koje prate morske struje sa obe strane moreuza, koji povezuje Crno more sa Mramornim morem.
Iako su slike fascinantne, naučnici se već decenijama bave biološkim i hemijskim pitanjima vezanim za ovaj fenomen: šta određuje početak, obim i završetak cvetanja? Nedavna studija objavljena u časopisu „Diversity“ otkrila je da je cvetanje kokolitofora u severoistočnom Crnom moru u 2022. i 2023. godini trajalo znatno duže od uobičajenog, produžavajući se do jula umesto da oslabi sredinom juna.
Istraživači su identifikovali specifičnu kombinaciju blage vetrova, temperaturne strukture vode i neravnoteže hranljivih materija koja je omogućila produženo cvetanje tokom leta, odlažući sledeću fazu sezonskog ciklusa za oko dva meseca. Obično, u ovoj regiji, krajem proleća dominiraju kokolitofori, dok ih u leto zamenjuju dijatomeje, vrste algi sa silicijumskim ljušturama. Međutim, u 2022. i 2023. godini, do ove tranzicije nije došlo na vreme.
Glavni uzrok produženog cvetanja bio je nedostatak jakih vetrova. Bez mešanja vode, plitki i stabilni površinski sloj, poznat kao termoklina, ostao je na dubini od samo tri do osam metara, pružajući idealne uslove za rast kokolitofora. Ove alge postaju toliko guste da njihove ljušture od kalcijum-karbonata menjaju boju morske površine, što ima značajan uticaj na hemiju okeana.
Kokolitofori su deo „biološke pumpe ugljenika“, procesa u kojem morski organizmi apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i transportuju ga u dublje slojeve okeana. Kada formiraju svoje ploče, koriste rastvoreni ugljenik iz morske vode, a kada uginu, deo tog ugljenika može dugo ostati uskladišten na dnu. Ipak, formiranje ovih ploča oslobađa CO₂ kao nusproizvod, što privremeno smanjuje kapacitet okeana da apsorbuje dodatni ugljen-dioksid.
Crno more se koristi kao prirodna laboratorija za proučavanje odgovora okeana na ekološke promene. Njegov zatvoreni geografski oblik i dugogodišnji podaci čine ga idealnim za uočavanje anomalija koje su u otvorenim okeanima teže primetne. Analiza podataka iz poslednjih 25 godina pokazuje da je cvetanje koje traje do jula zabeleženo samo dva puta: u 2022. i 2023. godini.
Iako naučnici ne nazivaju ovo stalnim trendom, upozoravaju da su mehanizmi koji ga izazivaju veoma osetljivi na klimatske promene. Ako se temperature nastave povećavati, kokolitofori bi mogli postati češći, što bi potencijalno promenilo kapacitet mora da apsorbuje CO₂. S druge strane, ukoliko klimatske promene dovedu do većeg broja oluja, dublje mešanje vode bi pogodovalo dijatomeje. Dugoročno praćenje je ključno za razumevanje budućih scenarija.
