Prvi mesec letnje sezone u Crnoj Gori obeležen je smanjenom posetom turista, što je izazvalo zabrinutost među ugostiteljima. Iako je Vlada tvrdila da je sezona „zadovoljavajuća“, popularne destinacije kao što su Budva beleže neuobičajen mir, dok manja mesta beleže veći promet. Ova situacija postavlja pitanje šta je dovelo do ovakvog stanja u crnogorskom turizmu.
Marija Lazarević, ekspertkinja za turizam, ističe da se struktura turizma u Budvi i Crnoj Gori značajno menja. Mnogi ugostitelji i hotelijeri se žale na sve veći broj kafića koji otvaraju vrata svake godine, što otežava poslovanje, posebno sezonskim ugostiteljima. „Svi primećujemo da se bitno menja turizam“, navodi ona. Nedostatak dijaloga i saradnje između vlade i turističkog sektora dodatno komplikuje situaciju. Lazarević upozorava da turizam kao „živa delatnost“ zahteva saradnju kako bi mogao funkcionisati.
Spoljni faktori, poput geopolitičke situacije, unutrašnjih političkih nesuglasica i klimatskih promena, takođe utiču na turistički promet. „Kritična situacija u svetu i unutrašnja politička neslaganja utiču na stanovništvo, a samim tim i na turizam“, objašnjava Lazarević. Ove godine, toplotni talasi i nesnosne vrućine posebno pogađaju raznoliku turističku publiku, od dece do starijih osoba. Pored toga, porast PDV-a i smanjen broj letova doveli su do rasta cena smeštaja i usluga, što dodatno odbija goste.
Lazarević naglašava važnost očuvanja prirodnih lepota Crne Gore. „Moramo čuvati prirodne lepote i sve raditi planski, moramo biti odgovorni za njih“, poručuje ona, dodajući da je potrebna ozbiljna strategija prilagođavanja klimatskim promenama na lokalnom i nacionalnom nivou.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, smatra da nema izgovora za lošu turističku sezonu i naglašava da Crna Gora hitno mora da se menja. On izražava zabrinutost zbog najave da bi naredni lokalni izbori mogli biti održani u junu, u jeku turističke sezone. Milatović podseća da je još u februaru ove godine pozvao vladu da predstavi jasan plan za oporavak turizma, koji je jedan od najvažnijih stubova crnogorske ekonomije.
Umesto toga, kako kaže, svedočimo lošim i nepromišljenim potezima, kao što su netransparentni zakup plaža i kašnjenje u realizaciji ključnih infrastrukturnih radova. On smatra da je povećanje PDV-a sa sedam na 15 odsto na turističke usluge bila ozbiljna greška koja je Crnu Goru učinila manje konkurentnom i poslala poruku da turizam više nije prioritet. Milatović je u septembru 2024. vratio zakon Skupštini na ponovno razmatranje.
Svi pokazatelji potvrđuju da pad prihoda u turizmu u 2024. nije izuzetak, već trend koji će se nastaviti i u 2025. ako se ništa ne promeni. Milatović upozorava da je ovo direktna posledica lošeg upravljanja i potpune neodgovornosti Vlade Crne Gore. On ne pristaje na čekanje i naglašava da Crna Gora mora da se menja „odmah, odlučno i temeljno“.
Predsednik takođe kritikuje plan da se lokalni izbori održavaju u jeku letnje turističke sezone, ukazujući da bi to skrenulo pažnju sa turističkih aktivnosti na političke kampanje. On poziva sve političke aktere da pokažu odgovornost i da izbori budu održani u periodima koji ne ugrožavaju sezonu, kao što su proleće ili jesen. „Turistička sezona mora biti vreme za rad, rast i prihode, a ne za političke podele“, zaključuje Milatović.
U svetlu svega ovoga, ključna pitanja ostaju: kako zaštititi i unaprediti turizam u Crnoj Gori i koji su neophodni koraci za oporavak ovog vitalnog sektora? Očigledno je da su potrebne hitne reforme i strategije kako bi se obezbedila bolja budućnost za turističku industriju.
