Bljuzgavica, koja se javlja kao neprijatna kombinacija vode, snega i leda, predstavlja jedan od najrizičnijih uslova za vožnju tokom zime. Iako se na prvi pogled može činiti da je kolovoz samo vlažan, upravo ova varljiva pojava često dovodi do velikog broja saobraćajnih nezgoda. Vozači su obično manje oprezni kada vide bljuzgavicu, jer se ne ponaša kao čist led koji je lakše prepoznati.
Jedan od glavnih problema bljuzgavice je drastično smanjeno prianjanje pneumatika na put. Ova „kaša“ stvara klizavi sloj između gume i asfalta, što može značajno produžiti put kočenja – čak do tri puta! Automobil može lako izgubiti stabilnost, naročito prilikom kočenja i skretanja. Pored toga, bljuzgavica se može zadržavati u lukovima točkova, što otežava okretanje i izaziva neujednačeno kočenje.
Akvaplaning, koji je često povezan sa kišom, u zimskim uslovima može se javiti znatno ranije nego leti. Bljuzgavica i voda se skupljaju u udubljenjima na putu, pa gume mogu izgubiti kontakt sa podlogom, čime se vozač suočava sa ozbiljnim rizikom. Pri brzinama iznad 55 km/h, rizik od akvaplaninga postaje ozbiljan, dok pri višim brzinama točkovi mogu potpuno „izdignuti“ sa kolovoza.
Još jedan opasan aspekt bljuzgavice je mogućnost prisustva tankog sloja leda ispod nje. Vozač može naići na ovu podmuklu situaciju bez ikakvog upozorenja, što često dovodi do klizanja automobila. Ovakvi uslovi su posebno česti na mostovima, nadvožnjacima, u senkama zgrada ili na deonicama koje nisu dobro očišćene.
Zaustavni put na ovakvoj podlozi može biti produžen dva do tri puta u poređenju sa suvim asfaltom. Čak i sa ABS sistemom, koji sprečava blokiranje točkova, nedostatak prianjanja ne može se nadoknaditi, što znači da se vozilo može duže zaustavljati.
Bljuzgavica se može lako lepkati ispod vozila i u prostoru oko točkova, gde može da se zaledi. U ekstremnim slučajevima, to može dovesti do delimičnog blokiranja točkova ili zamrzavanja kočnica, što povećava rizik od gubitka kontrole. Takođe, vidljivost je često smanjena zbog prljavštine, vode i soli koje brzo prekrivaju šoferšajbnu, farove i retrovizore, što dodatno otežava vožnju.
Vožnja po bljuzgavici i mokrom snegu zahteva maksimalan oprez, jer se prianjanje može menjati iz metra u metar. Posebno rizične situacije uključuju skretanja i kružne tokove, kočenje ispred semafora i pešačkih prelaza, promenu trake, mostove i nadvožnjake, kao i slabo očišćene ulice.
U ovakvim uslovima, ključni su smanjena brzina, veće odstojanje i blagi pokreti volana i pedala. Bljuzgavica ne prašta greške, stoga je važno da vozači budu svesni svih opasnosti koje donosi vožnja u ovakvim vremenskim uslovima. Smanjenje brzine i prilagođavanje stilu vožnje može značajno smanjiti rizik od nezgoda i pomoći vozačima da ostanu bezbedni na putu.
