Ričard Drejfus, poznati američki glumac, poznat po svojim ulogama u kultnim filmovima, nedavno je otvoreno govorio o svojim iskustvima sa studiom Universal Pictures. Njegova izjava dolazi kao rezultat njegovih nezadovoljstava tokom snimanja jednog od najpoznatijih filmova, „Ralje“, koji je objavljen 1975. godine. Film je postao globalni hit i značajno je doprineo popularnosti žanra trilera, ali Drejfus se suočio sa problemima koji su ostavili gorak ukus u njegovom životu.
Tokom snimanja „Ralja“, Drejfus je doživeo uspeh, ali istovremeno je bio svedok mnogih nepravdi koje su se dešavale unutar filmske industrije. Jedan od glavnih razloga zbog kojih je odlučio da prekine sve veze sa Universal Pictures je činjenica da mu studio nikada nije isplatio bonuse, uprkos ogromnom uspehu filma na blagajnama. „Ralje“ su zaradile više od 470 miliona dolara širom sveta, što ga čini jednim od najuspešnijih filmova tog vremena.
Drejfus je istakao da je osećaj nepravde bio poseban, jer su se mnogi članovi glumačke ekipe, koji su takođe radili na filmu, suočili sa sličnim situacijama. To ga je navelo da razmišlja o etici i moralnosti filmske industrije, koja često stavlja profit ispred ljudskih prava i pravde. Njegovo iskustvo nije jedinstveno; mnogi glumci i radnici u industriji često su se susretali sa sličnim problemima.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su „Ralje“ postale više od običnog filma; postavile su standarde za žanr horora i trilera. Film je režirao Stiven Spilberg, a radnja se fokusira na borbu ljudi protiv velike ajkule koja napada plivače u malom gradu. Uloga koju je Drejfus igrao, šerif Martin Brodi, postala je legendarna, a njegov lik simbolizuje hrabrost i odlučnost u borbi protiv zla. Iako je film postigao ogroman uspeh, to nije promenilo njegovu percepciju o kompaniji koja je stajala iza njega.
Drejfus je takođe govorio o neophodnosti promene u industriji zabave. U današnje vreme, kada se sve više govori o pravima radnika i etici u poslovanju, njegova priča može poslužiti kao podsticaj za druge umetnike da se bore za svoja prava. „Mislim da je važno govoriti o ovim stvarima“, rekao je on, dodajući da je svako zaslužio da bude pošteno plaćen za svoj rad.
U poslednje vreme, sve više glumaca i radnika u industriji otvara diskusiju o sličnim problemima. Kada se govori o finansijskim nepravdama, često se ističe kako su mnogi od njih bili prisiljeni da se bore za svoje egzistencijalne potrebe, dok su studiji zarađivali ogrome sume novca. To je dovelo do stvaranja pokreta koji se bavi pravima radnika, kao što su „Time’s Up“ i „Me Too“, koji se bore protiv seksualnog uznemiravanja i nepravde u industriji zabave.
Ričard Drejfus, kao veteran u ovoj industriji, sada se oslanja na svoje iskustvo kako bi podstakao promene koje su potrebne. Njegovo odbijanje da više sarađuje sa Universal Pictures može poslužiti kao primer za nove generacije umetnika, koji bi mogli da koriste svoje glasove i platforme kako bi se borili protiv nepravde. Njegova odluka nije samo lična; ona predstavlja širu borbu za pravednost i poštovanje unutar filmske industrije.
U zaključku, Ričard Drejfus je svojim izjavama otvorio vrata diskusiji o etici i pravima radnika u filmskoj industriji. Njegovo iskustvo sa Universal Pictures i nedostatak bonusa nakon uspeha filma „Ralje“ osvetljava važnost borbe za pravednost i poštovanje u svetu zabave. Uprkos njegovom ličnom razočaranju, Drejfus ostaje simbol borbe za prava umetnika, podstičući druge da se bore za ono što im pripada. Njegova priča podseća sve nas na to koliko je važno imati hrabrosti da se suprotstavimo nepravdi, bez obzira na to koliko moćan bio protivnik.
