Rat u Iranu izazvao je značajne promene na tržištu avio-kompanija, što se najviše ogleda u skoku cena energije i goriva. Međutim, u ovom kontekstu, iznenađujuće je da su neke niskobudžetne avio-kompanije, kao što su Ryanair, WizzAir i EasyJet, snizile cene karata za 10 do 30 odsto. Ova informacija dolazi iz analize sajta FlightsFinder.com, koji ukazuje na to da su cene letova iz Velike Britanije ka popularnim evropskim destinacijama kao što su Nica, Palma i Barselona, pale.
Šahab Sidiki, osnivač sajta Europe in Motion, naglašava da je istorija cena pokazala stabilan pad u poslednjim mesecima, što sugeriše da avio-kompanije pokušavaju da privuku putnike snižavanjem cena. Ova strategija može biti odgovor na slabiju potražnju i ekonomske gubitke s kojima se industrija suočava zbog globalnih poremećaja.
Snižavanje cena karata moguće je zahvaljujući hedžingu goriva, mehanizmu koji omogućava avio-kompanijama da fiksiraju ili ograniče cenu goriva na određeni vremenski period. Međutim, Sidiki upozorava da ova povoljna cena možda neće biti održiva na duži rok, jer će važenje hedžing ugovora isteći u drugoj polovini godine, što bi moglo dovesti do generalnog rasta cena na unutar-evropskim linijama.
Rat u Iranu, kao i drugi sukobi na Bliskom istoku, značajno utiču na cene letova, posebno za putnike koji putuju na daleke destinacije. Istraživanja su pokazala da su ključni vazdušni koridori između Azije i Evrope posebno pogođeni, s porastom cena letova u poslednjim nedeljama čak za 300 odsto. Na primer, let od Londona do Singapura zabeležio je povećanje prosečne cene sa oko 600 evra na skoro 1.800 evra, dok je na relaciji London–Bangkok zabeležen rast od 273 odsto.
Pored toga, neke avio-kompanije su povećale cene karata ili su potpuno ukinule letove. KLM je, na primer, otkazao 50 letova zbog operativnih troškova, dok su Air France i Lufthansa uvele dodatne takse na sve srednje i duge letove.
S obzirom na promene u avio-industriji, mnoge kompanije preusmeravaju letove ka alternativnim destinacijama. Kako su uobičajena čvorišta poput Abu Dabija, Dubaija i Dohe postala rizičnija, avio-kompanije su sve više usmerene ka Istanbulu, Kairu i čak Etiopiji za destinacije u Indijskom okeanu, poput Sejšela. Ovo preusmeravanje često je rezultat partnerskih saveza, kao što je slučaj sa Turkish Airlines-om.
Putnici bi, međutim, trebali biti svesni da putovanja na dugim relacijama mogu trajati od jedne do četiri sata duže nego obično, zbog presedanja koja su neophodna zbog dopune goriva ili preusmeravanja. Stručnjaci preporučuju da se ostavi minimum tri sata razmaka između letova kako bi se izbegle gužve koje mogu ometati rasporede.
Osim toga, kupovina fleksibilnih karata može pomoći u smanjenju potencijalnih gubitaka, a putnici bi trebali biti svesni da refundacije na globalnom nivou nisu uvek zagarantovane. Preporučuje se da putnici provere zakone i pravila avio-kompanija pre putovanja.
S obzirom na trenutnu situaciju, putnici bi takođe trebali putovati s manje prtljaga, jer su sistemi za rukovanje prtljagom pod sve većim pritiskom zbog neplaniranih preusmeravanja i promena ruta. U slučaju da putnici ipak imaju prtljag, preporučuje se korišćenje GPS trakera kako bi se lakše locirali izgubljeni koferi.
U svetlu svih ovih promena, jasno je da je avio-industrija u fazi prilagođavanja i da će putnici morati biti fleksibilniji i pažljiviji nego ikada pre.
