Većina vlasnika pasa veruje da zevanje kod njihovih ljubimaca znači da su umorni i da im je potrebno spavanje. Međutim, stručnjaci ističu da zevanje može imati različita značenja i da predstavlja složeniji oblik komunikacije. Naime, psi zevaju ne samo kada su umorni, već i kada žele da umanje unutrašnju napetost, pokažu empatiju ili se pripreme za uzbuđenje.
Naučnik Robert Provajn, koji je proučavao zevanje kod sisara, otkrio je da zevanje može biti povezano sa hemijskim promenama u mozgu koje se dešavaju kada se emotivno stanje menja. Kada pas zeva, on zapravo šalje neverbalne signale koji se često ne primećuju ili se pogrešno tumače od strane vlasnika.
Zevanje može biti znak stresa ili frustracije. Iako psi najčešće zevaju kada su umorni, ako primetite učestalo zevanje u situacijama koje nisu povezane s odmorom, to može biti signal da je pas pod stresom. Na primer, pas može zevati kada se nađe u nepoznatom okruženju ili kada oseća strah. U takvim situacijama, zevanje može biti način na koji pas pokušava da ublaži napetost. Ova vrsta ponašanja često dolazi u serijama i može biti praćena spuštanjem glave, odvraćanjem pogleda ili pokušajem da se skloniti.
Osim toga, postoji i fenomen poznat kao frustraciono zevanje. Ovo se dešava kada pas ne razume šta se od njega očekuje, na primer tokom obuke. U ovim trenucima, pas ne pokazuje dosadu, već mentalno opterećenje. Zevanje tada deluje kao ventil kroz koji pas pokušava da smanji unutrašnji pritisak i izbori se sa neizvesnošću.
Zevanje se takođe može posmatrati kao način izražavanja empatije. Psi često zevaju kada vide svog vlasnika kako to radi, što se naziva „zarazno zevanje“. Ova pojava je povezana sa emocionalnom povezanošću između psa i vlasnika. Što je pas više vezan za svog vlasnika, to je veća verovatnoća da će reagovati na njegove emocije i neverbalne signale.
Ovaj oblik ponašanja potvrđuje da psi razvijaju snažne emocionalne veze sa ljudima i da su sposobni da odražavaju njihova osećanja. Male geste, poput zevanja, predstavljaju nevidljive mostove poverenja između pasa i njihovih vlasnika.
Iako je zevanje u većini slučajeva normalna pojava, postoje situacije kada može ukazivati na zdravstvene probleme. Ako pas zeva učestalo, bez očiglednog razloga, ili ako ga prate simptomi poput povlačenja, gubitka apetita, promene ponašanja ili znakova bola, važno je obratiti se veterinaru. Takvo ponašanje može signalizirati da pas trpi određeni fizički problem i pokušava da vlasniku pošalje upozorenje.
U pravovremenoj reakciji leži ključ za sprečavanje ozbiljnijih posledica i pomoć ljubimcu da se oseća bolje. Psi ne govore rečima, ali koriste svoje telo za komunikaciju, a zevanje je jedan od tih tiših, ali važnih signala.
U zaključku, zevanje kod pasa nije samo znak umora. Ono može biti pokazatelj stresa, frustracije, empatije ili čak zdravstvenih problema. Vlasnici pasa treba da obrate pažnju na kontekst u kojem se zevanje dešava kako bi pravilno tumačili signale koje njihovi ljubimci šalju. Razumevanje ovih signala može značajno poboljšati vezu između psa i vlasnika, kao i pomoći u očuvanju zdravlja ljubimca.
