Da li ste se ikada zapitali zašto psima oči svetlucaju kada padne mrak? Svaki vlasnik koji je prošetao ljubimca u večernjim satima makar jednom je primetio taj neobičan, gotovo „neonski“ odsjaj. Odgovor leži u građi njihovog oka i načinu na koji psi doživljavaju svet oko sebe.
Odavno je poznato da pseći vid nije isti kao ljudski. Stručnjaci objašnjavaju da oni ne raspoznaju toliko nijansi boja kao mi, ali imaju druge prednosti koje im omogućavaju da se mnogo bolje snalaze u uslovima slabog osvetljenja. Veterinari navode da je glavni razlog za sjaj u mraku posebna struktura u zadnjem delu oka, takozvani tapetum lucidum. To je sloj koji funkcioniše poput ogledala – odbija svetlost koja uđe u oko i vraća je nazad ka mrežnjači, čime se pojačava mogućnost vida u tami. Zahvaljujući tome, pseće oči mogu da iskoriste i najmanju količinu svetla, pa su višestruko osetljivije na mrak nego ljudske.
Osim toga, psi imaju i krupnije zenice, što znači da u njihovo oko ulazi više svetlosti. Njihovo vidno polje je takođe šire – mogu da obuhvate oko 250 stepeni, dok čovek u proseku vidi oko 190. To im daje bolji pregled okoline, naročito kada treba uočiti pokret.
Često se postavlja pitanje da li psi zaista vide u potpunom mraku. Kao i kod ljudi, i u njihovom oku se nalazi mrežnjača sastavljena od ćelija osetljivih na svetlost – štapića i čunjića. Štapići su zaduženi za snalaženje pri slabom osvetljenju, a istraživanja pokazuju da ih psi imaju znatno više nego mi. Upravo zato mogu relativno dobro da vide čak i kada je svetla vrlo malo.
Sa druge strane, čunjići omogućavaju raspoznavanje boja i jasniji vid pri dnevnom svetlu. Njih psi imaju manje nego ljudi, pa su u tim uslovima u izvesnom zaostatku. Dok ljudsko oko raspolaže sa oko šest miliona čunjića, kod pasa ih ima višestruko manje, zbog čega im je spektar boja ograničen.
Nekada se verovalo da psi svet posmatraju isključivo crno-belo, ali to nije tačno. Oni ipak vide boje, samo drugačije. Pošto imaju dve vrste čunjića, a ljudi tri, paleta nijansi koju opažaju mnogo je uža. Najbolje razlikuju plavu, žutu i sive tonove. To znači da će, na primer, narandžasta ili crvena igračka bačena u zelenu travu psu izgledati gotovo isto kao i podloga. Mnogo lakše će uočiti plavi predmet, koji se jasno izdvaja iz okruženja.
Dakle, sjajne oči u mraku nisu ništa natprirodno – to je samo dokaz koliko je pseći vid prilagođen noćnim uslovima. Dok mi tražimo prekidač za svetlo, oni se već sasvim dobro snalaze. Ova prilagođenost omogućava psima da budu bolji lovci i zaštitnici, jer su sposobni da primete i najmanje pokrete u tami.
Osim fizioloških karakteristika, vid pasa je takođe povezan sa njihovim evolucijskim razvojem. Psi su nekada bili predatori, a njihova sposobnost da vide u mraku im je omogućila da love u sumraku ili noći kada su njihovi pleni bili manje oprezni. Ovo je još jedan razlog zašto su njihova očna struktura i vid razvijeni kako bi odgovarali potrebama njihovog načina života.
Ukratko, pseće oči su savršeno prilagođene za noćne uslove. Njihova sposobnost da vide u mraku, zajedno sa širim vidnim poljem i osetljivijim očima, čini ih izuzetno sposobnim za snalaženje u uslovima slabog osvetljenja. To je fascinantan aspekt njihove biologije koji naglašava koliko su psi posebni i prilagodljivi u svetu koji ih okružuje.
