Srbija je poslednji put otvorila pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom u decembru 2021. godine. Otada, situacija se značajno promenila, a rat u Ukrajini koji je izbio u februaru 2022. godine dodatno je usporio proces evropskih integracija Srbije. Čini se da do kraja godine Srbija neće otvoriti klaster 3, jer među članicama EU i dalje ne postoji konsenzus u vezi sa ispunjenjem političkih kriterijuma potrebnih za ovaj korak.
Francuska i Italija su se, prema izvorima, zalagale za Srbiju, ali do sada to nije dovelo do potrebnog konsenzusa. U svetlu predstojećeg samita lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana, šanse za otvaranje klastera 3 su sve manje. Branka Latinović, bivša ambasadorka u OEBS-u, naglašava da postoje dva ključna uslova za otvaranje klastera 3: tehnički, koji se odnosi na različite tematske oblasti, i politički, koji obuhvata vladavinu prava, stanje demokratije, borbu protiv korupcije i slobodu medija. Svaka država članica EU ima pravo da proceni da li Srbija ispunjava te kriterijume.
U svom izveštaju, Evropska komisija je ukazala na to da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3, ali nedostatak konsenzusa među članicama EU u vezi sa političkim kriterijumima ostaje prepreka. Dodatni problem predstavlja neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama prema Rusiji. Latinović smatra da je važno da Srbija sama odluči koliko želi da se posveti ispunjavanju tih uslova.
Prema njenim rečima, ako se proces otvaranja klastera nastavi, to će biti sve teže, s obzirom na to da se neprestano odlaže. U poređenju sa Crnom Gorom i Albanijom, koje napreduju na svom putu ka EU, Srbija se čini kao da stagnira. „Sve što više odugovlačimo, sve će nam biti teže“, dodaje Latinović.
Berta Lopez Dumenek, analitičarka iz Brisela, smatra da Srbija verovatno neće otvoriti klaster 3 jer nije ostvarila napredak u oblasti vladavine prava. Otvaranje klastera nakon četiri godine zastoja moglo bi poslati pogrešan signal građanima Srbije da je pristupni proces aktivan, dok u stvarnosti situacija nije takva. Dumenek upozorava da bi otvaranje klastera moglo dodatno pojačati anti-EU sentiment među građanima koji tradicionalno podržavaju ulazak Srbije u EU.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je sumnju da će klaster 3 biti otvoren do kraja godine, navodeći da nije optimista iz više razloga. On je rekao da je Srbija učinila sve što je mogla, ali da će konačna odluka biti poznata tek kada se donese. Ana Brnabić, predsednica vlade, takođe je izrazila zabrinutost u vezi sa procesom proširenja EU i naglasila da se Srbija suočava sa frustracijama zbog nedostatka napretka.
Brnabić je ukazala na to da je Srbija ispunila sve uslove za otvaranje klastera 3, kako je navedeno u prethodnim izveštajima Evropske komisije. Ipak, ona se pita zašto se ništa ne dešava, ukazujući na to da proces nije zasnovan na zaslugama, već na političkoj volji. Takođe, pored Srbije, pomenula je i frustracije drugih zemalja regiona, poput Severne Makedonije, koje su se suočile sa sličnim izazovima u procesu integracije.
U celini, situacija sa otvaranjem klastera 3 ukazuje na složene političke odnose unutar EU i između Srbije i članica EU, kao i na unutrašnje izazove koje Srbija mora prevazići kako bi napredovala na putu ka članstvu. S obzirom na sve prepreke, čini se da će Srbija morati da preduzme dodatne korake kako bi osigurala svoj napredak ka EU, a to uključuje ne samo tehničke reforme, već i značajne političke promene.
