Mnogi vlasnici pasa zabrinuti su kada njihova štenad tokom igre počnu da grizu ruke, hvataju nogavice ili iznenada nasrću na odeću i predmete u pokretu. Ovakvo ponašanje često se doživljava kao neposlušnost ili znak agresivnosti, ali stručnjaci ističu da je to potpuno prirodna faza razvoja kroz koju prolazi gotovo svako štene. U tom periodu, štene svet upoznaje kroz usta, koristeći ih za istraživanje, komunikaciju i igru.
U prvim mesecima svog života, štene još ne razlikuje igračku od ljudske ruke. Sve što se pomera privlači njegovu pažnju i podstiče instinktivnu reakciju hvatanja, koja je nasleđena od predaka. Ugrizi su najčešći tokom igre i trenutaka pojačanog uzbuđenja, kada mladi pas još nema razvijenu kontrolu nad sopstvenim reakcijama. Takođe, smena mlečnih zuba, koja se obično odvija između trećeg i petog meseca, može izazvati nelagodnost i svrab desni, što dodatno podstiče želju za žvakanjem.
Pored fizioloških razloga, socijalni razvoj šteneta igra važnu ulogu. Tokom igre sa drugim psima, štene uči koliko jako sme da ugrize. Kada ugriz postane previše snažan, drugo štene prekida igru ili reaguje povlačenjem, čime pokazuje granicu prihvatljivog ponašanja. Na ovaj način razvija se kontrola ugriza, odnosno sposobnost psa da prilagodi jačinu stiska vilice. Problem se javlja kada štene treba da primeni isto pravilo u kontaktu sa ljudima, jer čovek ne reaguje kao drugi pas. Mlad pas mora iznova da uči šta je dozvoljeno, a šta nije.
Vlasnici često primećuju da se grickanje pojačava u večernjim satima, kada štene postaje nemirno, skače i hvata ukućane za noge ili odeću. Iako mnogi to tumače kao višak energije, stručnjaci objašnjavaju da je to znak premora i preopterećenosti. U takvim situacijama, štene nema dovoljno razvijenu sposobnost samokontrole, pa ugriz postaje način oslobađanja napetosti i uzbuđenja.
Način na koji vlasnik reaguje u tim trenucima ima presudan uticaj na buduće ponašanje psa. Cilj nije potpuno zabraniti ugriz, već naučiti štene da kontroliše intenzitet i usmeri potrebu za žvakanjem na odgovarajuće predmete. Kada pas pokuša da ugrize ruku ili odeću, preporučuje se mirno prekidanje igre i preusmeravanje pažnje na igračku ili predmet namenjen žvakanju. Ovim pristupom, prirodan nagon se ne kažnjava, već se usmerava na prihvatljiv način.
Doslednost je ključna. Ako svako grickanje dovodi do prekida igre i pažnje, štene postepeno povezuje takvo ponašanje sa gubitkom interakcije koju želi. Taj princip podseća na komunikaciju među štencima, zbog čega ga psi lako razumeju. Nasuprot tome, kažnjavanje može izazvati suprotan efekat – povišen ton, grube reakcije ili fizičko kažnjavanje mogu povećati stres i nesigurnost kod psa, a u nekim slučajevima mogu dovesti do razvoja odbrambene agresije.
Važno je razlikovati normalnu igru od ponašanja koje može ukazivati na dublji problem. Kada štene gricka, njegovo telo je opušteno, rep maše, a pas pokazuje želju za kontaktom i nastavkom igre. Međutim, ukočeno držanje tela, uporan i intenzivan pogled, režanje ili veoma snažni ugrizi mogu ukazivati na strah, frustraciju ili pojačanu napetost. U takvim situacijama, preporučuje se drugačiji pristup, a po potrebi i savet stručnjaka za ponašanje pasa.
Kako štene raste i završava fazu promene zuba, potreba za grickanjem se postepeno smanjuje, najčešće nakon šestog meseca života. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ponašanje neće nestati samo od sebe, ukoliko pas ne nauči granice i kontrolu ugriza. Period ranog odrastanja ima veliki značaj za formiranje budućih navika. Štene ne koristi zube kako bi pokazalo dominaciju ili neposlušnost, već zato što tek uči kako da kontroliše svoje ponašanje. Stoga, mirno, strpljivo i dosledno usmeravanje ostaje najvažniji deo vaspitanja mladog psa.
