Mali psi često imaju reputaciju da su „najljući“ ljubimci – laju, reže i pokazuju zube češće nego što bismo očekivali od njihovih sićušnih tela. Ipak, stručnjaci za ponašanje životinja naglašavaju da uzrok ovog ponašanja često leži u načinu na koji ih vlasnici tretiraju, a ne u samim psima.
Jedna od najčešćih grešaka koju vlasnici čine je preterana zaštita. Mnogi instinktivno podižu male pse u naručje pri svakoj prilici ili ih „brane“ čak i kada nema realne opasnosti. Ovaj način ponašanja šalje pogrešnu poruku psu, koji uči da je svet oko njega opasan. Ovo dovodi do povećanja stresa i anksioznosti kod psa. Umesto da se oseća sigurno, pas doživljava svet kao pretežno neprijateljsko mesto.
Druga česta zabluda jeste da mali psi funkcionišu poput plišanih igračaka. Maženje, stezanje i guranje u krilo bez obzira na to da li pas to želi može izazvati frustraciju i odbrambene reakcije. Mali psi, kao i veći, imaju potrebu za sopstvenim prostorom i jasnim granicama. Ignorisanje ovih potreba može dovesti do problema u ponašanju, uključujući agresivnost.
Treća greška je ograničavanje života malih pasa isključivo na stan ili kuću. Nedostatak šetnji, druženja sa drugim psima i istraživanja spoljnog sveta može dovesti do dosade i napetosti, što se često manifestuje kroz agresivnost ili uporno lajanje. Psi su društvene životinje koje imaju potrebu za interakcijom i fizičkom aktivnošću. Kada im to nije omogućeno, njihovo ponašanje može postati problematično.
Istraživanja o ponašanju pasa pokazuju da mali psi često deluju nervozno, nepredvidivo i skloni su iznenadnim reakcijama. Međutim, zaključak ovih studija nije da su mali psi inherentno „lošiji“, već da vlasnici često imaju manje dosledne navike u vaspitavanju. Manje treninga, manje igre i više kažnjavanja doprinose razvoju straha i pojačavaju agresivne ispade. Ova kombinacija može značajno uticati na emocionalno stanje psa.
Rešenje za ove probleme je jednostavno – mali psi treba da se tretiraju sa istom ozbiljnošću kao i veliki. Dosledna obuka, redovne šetnje, druženje sa drugim životinjama i nagrađivanje umesto kažnjavanja mogu značajno smanjiti njihovu nervozu. Kada vlasnici ulože vreme i energiju u pravilnu socijalizaciju, mali psi pokazuju jednaku nežnost i privrženost kao i njihovi veći „rođaci“.
Stručnjaci savetuju da se mali psi izlažu različitim situacijama i ljudima kako bi naučili da se ponašaju u raznim okruženjima. Ovo može uključivati posete parkovima, igranje sa drugim psima i interakciju sa ljudima svih uzrasta. Takođe, važno je da vlasnici postave jasna pravila i granice, kao i da budu dosledni u njihovom sprovođenju.
Takođe, važno je naglasiti da mali psi imaju svoje specifične potrebe i karakteristike koje se ne smeju zanemariti. Vlasnici treba da budu svesni da, uprkos njihovoj veličini, mali psi zahtevaju istu količinu pažnje, obuke i fizičke aktivnosti kao i veći psi. Takođe, mali psi su često podložniji povredama zbog svoje veličine, pa im je potrebna dodatna zaštita u određenim situacijama.
Na kraju, uz odgovarajući pristup i razumevanje, mali psi mogu postati divni i verni saputnici. Njihova energija, ljubav i privrženost mogu obogatiti život njihovih vlasnika, ali je na vlasnicima da im pruže odgovarajuću podršku i brigu. Kroz pravilnu socijalizaciju i obuku, mali psi mogu postati srećni i uravnoteženi ljubimci, sposobni da se nose sa svetom oko sebe bez straha i stresa.
