Naučnici u Švajcarskoj su pronašli neobičan način da istraže stanje zemljišta i skrenu pažnju javnosti na njegovu degradaciju tako što su zakopali više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša. Ovaj eksperiment, poznat kao „Dokaz pomoću gaća“ (Proof by Underpants), obuhvatao je rad sa oko 1.000 volontera koji su u različitim okruženjima, uključujući bašte, livade, njive i travnjake, zakopali donji veš i 12.000 kesica čaja. Dva meseca kasnije, istraživači su iskopali ove predmete i poslali ih na laboratorijsku analizu.
Rezultati su pokazali značajne razlike u stanju zakopanog veša, što ukazuje na nivo biološke aktivnosti u zemljištu. U mestima gde su mikroorganizmi bili aktivniji, pamuk se brže razgrađivao, dok su neki komadi ostali gotovo netaknuti, sa samo šavovima vidljivim. Autori studije naglašavaju da donji veš može poslužiti kao jednostavan alat za procenu stanja zemljišta, pružajući korisne uvide u njegovu biološku aktivnost.
Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama, gde su razni organizmi, od crva do gljivica, doprinosili razgradnji organske materije. U tim baštama je prosečno razgrađeno oko 58 odsto pamuka, dok je na travnjacima, posebno onim monokulturnim, razgradnja bila znatno slabija, sa samo 40 procenata. Ovo pokazuje da način korišćenja zemljišta direktno utiče na njegovu plodnost i biološku aktivnost.
Marsel van der Hejden, agroekolog sa Univerziteta u Cirihu i jedan od vođa studije, ističe da je zdravo i biološki aktivno zemljište ključno za plodnost, kruženje hranljivih materija i mnoge druge funkcije ekosistema. Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa, doprinosi proizvodnji 95 procenata hrane i sadrži 59 procenata globalnog biodiverziteta, ali je istovremeno i često zanemareno.
Naučnici upozoravaju da zemljište ubrzano degradira, što može ugroziti proizvodnju hrane i biodiverzitet. Šira javnost nije dovoljno svesna ove pretnje, što otežava preduzimanje efikasnih mera zaštite zemljišta. Kao odgovor na to, istraživači su predložili Indeks donjeg veša, koji bi vizuelno ukazivao na biološku aktivnost zemljišta, čime bi se povećala svest o ovom problemu.
Ipak, naučnici upozoravaju da brža razgradnja pamuka ne znači nužno i zdravije zemljište. U privatnim baštama su zabeležene visoke koncentracije hranljivih materija, što može ukazivati na prekomernu upotrebu đubriva. To može dovesti do negativnih posledica za okolne vodotokove i lokalni biodiverzitet. Franc Bender, takođe agroekolog sa Univerziteta u Cirihu, naglašava da maksimalna razgradnja nije poželjna u svakom ekosistemu i da brzo razlaganje može ukazivati na neravnotežu u ekosistemu.
Zahvaljujući ovom neobičnom eksperimentu, istraživači su stvorili jednu od najsveobuhvatnijih baza podataka o životu u zemljištu u Švajcarskoj. Iako su rezultati pokazali gde je zemljište biološki aktivnije, to ne znači nužno da je i najzdravije. Za detaljnu procenu zdravlja zemljišta potrebne su dodatne analize.
Na kraju, ideja o zakopavanju gaća u zemlju nije samo pružila korisne informacije o stanju zemljišta, već je i podstakla razgovor o ovoj važnoj temi, koja bi inače mogla ostati u senci. Ovaj inovativni pristup je uspeo da privuče pažnju i podstakne diskusiju o očuvanju i zaštiti jednog od najvažnijih prirodnih resursa koji imamo.
