Sočivo je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici mahunarki i prepoznaje se po brzom i lakom kuvanju. Po izgledu, sočivo podseća na grašak, ali se u poljoprivredi veoma malo gaji, uprkos postojanjem tržišta za njegovu prodaju. Ova biljka je poznata i kao leća, sočivo krupno, leča, rogačica, sočivica, i soška.
Seme sočiva koristi se kao hranljivi dodatak raznim jelima i može se koristiti i kao brašno, koje je odličan dodatak za različite vrste peciva, uključujući hleb, gde se dodaje oko 20 procenata. Sočivo je bogato hranljivim materijama i vitaminima, posebno iz grupe B. Zelena masa sočiva i seno, koja se koristi kao kabasta stočna hrana, imaju visoku hranljivu vrednost i mogu se porediti sa crvenom detelinom.
Uslovi za uspevanje sočiva su specifični, jer biljka zahteva određene temperaturne uslove. Minimalna temperatura za klijanje je između 3 i 5 stepeni Celzijusa, dok optimalna iznosi 30 stepeni. Odrasle biljke mogu izdržati mrazeve do -6 stepeni, a optimalna temperatura za sazrevanje je između 19 i 20 stepeni. U poređenju sa drugim mahunarkama, sočivo ima manje potrebe za vlagom i bolje podnosi sušu, ali mu visoka vlažnost može smanjiti otpornost na bolesti.
Sočivo je biljka dugog dana, a njegovo reagovanje na dužinu dana zavisi od varijeteta. Najbolje uspeva na černozemima i aluvijalnim zemljištima, dok ne podnosi zaslanjena zemljišta i ona sa visokim nivoom podzemne vode. U poljoprivredi se ne preporučuje monoprodukcija sočiva, pa se mora gajiti u plodoredu. Najbolji predusev su širokoredni usevi, kao što su šećerna repa i krompir.
Osnovna obrada zemljišta vrši se krajem leta i početkom jeseni. Zbog plitkog korenovog sistema, sočivo dobro reaguje na dubinu obrade, koja ne bi trebala biti manja od 25 cm. Pre zime, zemljište treba ostati u otvorenim brazdama, a u slučaju veće zakorovljenosti, potrebno je obaviti plošno kultivisanje.
Što se tiče đubrenja, sočivo zahteva manje količine mineralnih hraniva, jer dobro koristi hraniva iz zemljišta. U siromašnim zemljištima može se koristiti stajnjak u malim količinama, dok se azot, fosfor i kalijum unose u zemljište u određenim količinama kako bi se obezbedila ishrana mladih biljaka.
Setva sočiva obavlja se u prvoj ili drugoj sedmici od početka poljskih radova. Količina semena zavisi od gustine useva, a dubina setve treba biti od 3 do 5 cm. Nakon setve, može se pristupiti valjanju kako bi se podigla vlažnost, ali se to radi retko. Suzbijanje korova obavlja se herbicidima, a navodnjavanje ima značajan uticaj na prinos, posebno u fazi cvetanja.
Žetva sočiva je kompleksna jer biljka neravnomerno sazreva. Pokošeni usev ostavlja se u otkosima 3 do 4 dana pre nego što se preveze na vršidbu. U dvofaznoj žetvi, vršidba se obavlja kombajnom, a važno je da se ne kasni sa žetvom kako bi se smanjili gubici usled osipanja.
Sočivo predstavlja važnu kulturu u poljoprivredi, kako zbog svojih hranljivih svojstava, tako i zbog tržišne potražnje. Pravilna agrotehnika i pažljivo upravljanje uslovima gajenja mogu značajno uticati na prinos i kvalitet sočiva, što ga čini korisnom kulturom za proizvođače.
