Etna, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, ponovo je eruptirala 2. juna, izbacujući spektakularnu „fontanu lave“. Ova erupcija izazvala je paniku među turistima koji su se uplašili i požurili da napuste planinu. Ovaj fenomen prirode takođe je podsetio na slična dešavanja, kao što je eruptiranje vulkana Fagradalsfjall na Islandu 2021. godine, koje je privuklo hiljade posetilaca željnih da vide izlazak lave iz kratera nakon gotovo osam vekova mirovanja.
Dok je iznad staza kuljao dim, neki posetioci su snimali spektakl, dok su drugi uživali u trenutku, a neki su čak iskoristili priliku da peku maršmelou na vrućim tokovima lave. Fotograf Kris Berkard, koji je zabeležio erupciju za National Geographic, opisao je prizor kao hipnotišući, govoreći kako nikada nije pomislio da će ga tako jednostavna stvar kao što je rastopljena stena toliko oduševiti.
Vulkanske erupcije imaju značajan uticaj na turizam. Na primer, japanski turisti od 8. veka su posetili onsen rjokane u selima blizu vulkana, dok su ruševine Pompeje privlačile turiste tokom 17. i 18. veka, nakon što su sačuvane pod slojem pepela usled erupcije Vezuva 79. godine. Vulkani su često izvor fascinacije zbog svoje primitivne snage, što je potvrdio Bendžamin Hejs iz Nacionalnog parka vulkana na Havajima.
Iako su putovanja do aktivnih vulkana uzbudljiva, ona nose i rizike. Turizam vezan za vulkane, poznat kao „lov na lavu“, doživeo je procvat u poslednjoj deceniji, delom zahvaljujući društvenim mrežama. Ljudi traže spektakularna mesta sa dimom, poput Vezuva i drugih UNESCO-vih lokacija. U Sjedinjenim Američkim Državama, nacionalni parkovi kao što su Kilauea, Rejner i Lasen Pik nude posetiocima prilike da vide vulkane iz blizine.
Nakon erupcije Kilauee 2020. godine, Nacionalni park vulkana na Havajima beležio je značajan porast posetilaca. Ljudi su se okupljali kako bi uživali u vožnjama brodom pored lave ili letovima helikopterom iznad kaldera. Ipak, ove avanture nose rizik, jer vulkanske erupcije često ispuštaju otrovne gasove koji mogu biti opasni po zdravlje.
U poslednjih deset godina, više od 1.000 osoba poginulo je u vulkanskim eksplozijama. Najnovija tragedija dogodila se na Novom Zelandu 2019. godine, kada je vulkan Vakari iznenada eruptirao, usmrtivši 22 turista. I pored ovih tragedija, ljudska znatiželja o vulkanima i dalje raste.
Vulkanske erupcije se javljaju usled povećanja pritiska magme ili pomeranja tektonskih ploča, a naučne opservatorije širom sveta prate vulkanske aktivnosti kako bi pružile upozorenja. Ako se zna šta očekivati, posmatranje vulkanskih erupcija može biti bezbedno. Vulkanolozi ističu kako su najlepše erupcije često i najmanje eksplozivne.
Odnos između lokalnog stanovništva i vulkana može biti kompleksan. Na primer, ljudi u Kagošimi, blizu vulkana Sakuradžima, ne reagiraju više na njegove česte erupcije jer su postali deo svakodnevnog života. Oni veruju da ih vulkan štiti od nepogoda i smatraju ga simbolom svog grada. U Havajima, vulkani su deo kulturnog nasleđa, a boginja vulkana i vatre, Pele, simbolizuje moć prirode.
S druge strane, neki oblici vulkanskog turizma mogu biti kontroverzni. Nakon erupcije planine Merapi 2010. godine, koja je odnela više od 350 života, turističke agencije su počele da nude izlete do pogođenih područja. Iako to može delovati neosetljivo, takva mesta su privukla mnoge posetioce, čak i kada su lokalni stanovnici patili od posledica erupcija.
U zaključku, turizam vezan za vulkane nosi sa sobom jedinstvene izazove i rizike. Sa jedne strane, pruža priliku za istraživanje prirodnih fenomena i podizanje svesti o vulkanologiji, dok s druge strane, može dovesti do etičkih pitanja i nesreća. I dalje ostaje da se vidi kako će se ovaj oblik turizma razvijati u budućnosti, s obzirom na sve veće interesovanje i potrebu za očuvanjem sigurnosti lokalnog stanovništva.
