Od 2020. godine, Zemlja se okreće oko svoje ose brže nego pre, što je izazvalo značajnu pažnju među naučnicima. Astrofizičar Grejem Džouns predviđa da bi sledeći najkraći dan mogao nastupiti jednog od tri datuma: 9. jula, 22. jula ili 5. avgusta 2025. godine, prema informacijama sa sajta „Time and Date“. Očekuje se da će taj dan biti kraći za 1,66 milisekundi. Iako se možda čini da je to zanemarljivo, pitanje je zašto se ovakvo ubrzanje dešava.
Solarni dan bi trebao da traje tačno 86.400 sekundi, što je jednako 24 sata. Međutim, rotacija Zemlje nikada nije bila potpuno stabilna. Do nedavno se verovalo da se planeta okreće sporije zbog gravitacionih efekata Meseca, ali od 2020. godine, iz nepoznatih razloga, došlo je do ubrzanja. Ovaj fenomen postao je nova normalnost, a 2021. godine zabeležen je dan koji je trajao 1,47 milisekundi kraće od uobičajenog. Godine 2022. dan je bio kraći za 1,59 milisekundi, dok je 2023. godine skraćen za 1,31 milisekund. Apsolutni rekord postavljen je 5. jula 2024. godine, kada je dan trajao 1,66 milisekundi kraće od standardnih 24 sata.
Ova ubrzanja bi verovatno prošla neprimećena od strane većine ljudi, ali su otkrivena zahvaljujući atomskim satovima koji mogu meriti vreme sa izuzetnom preciznošću. Naučnici se još uvek bore da pronađu jasno objašnjenje za ovaj fenomen. Predviđeni datumi za 2025. godinu poklapaju se sa periodima kada je Mesečeva orbita najdalja od Zemljinog ekvatora, što može uticati na brzinu rotacije naše planete, iako ovo nije potvrđeno kao tačan uzrok.
Prema istraživanjima, Mesec usporava rotaciju Zemlje već milijardama godina. Na primer, pre oko 4,5 milijardi godina, dan na Zemlji mogao je trajati između tri i šest sati. Gravitaciono privlačenje Meseca usporilo je obrtni moment Zemlje, pretvarajući dane u ono što danas poznajemo. Iako se čini da razlika od nekoliko milisekundi nema značajan uticaj, u svetu tehnologije i telekomunikacija, svaka sekunda je od suštinske važnosti. Globalni sistemi sinhronizacije su dizajnirani da funkcionišu s izuzetnom preciznošću.
Ako se trenutni trend nastavi, naučnici veruju da će se rotacija Zemlje za oko 50 milijardi godina sinhronizovati sa Mesečevom orbitom. U tom slučaju, ne bi bilo plima i oseka, a jedna strana Meseca bi uvek bila okrenuta prema Zemlji, vidljiva samo jednoj polovini planete. Ovaj fenomen otvara nova pitanja i izazove za naučnike, ali i za sve nas koji smo svesni promena koje se dešavaju u našem prirodnom svetu. U međuvremenu, nastavićemo da pratimo ubrzanje naše planete i sve što ono može značiti za budućnost.
