Birališta u Moldaviji su zatvorena u 21.00 časova po lokalnom vremenu, a Centralna izborna komisija (CIK) je objavila da je više od 1,59 miliona birača, odnosno oko 51,9 odsto upisanih birača, dalo svoj glas. U ovom broju je uključeno i 264.000 Moldavaca koji su glasali na biračkim mestima u inostranstvu, koja su ostala otvorena do 19.00 časova po lokalnom vremenu u njihovim zemljama.
Ovi izbori se smatraju izuzetno važnima jer bi mogli značajno uticati na budućnost Moldavije, posebno kada je reč o njenim nastojanjima da se pridruži Evropskoj uniji ili da se ponovo okrene Rusiji. Moldavci su birali između 13 političkih stranaka, tri izborna bloka i četiri nezavisna kandidata u trci za 101 poslaničko mesto u moldavskom parlamentu.
Da bi prešao izborni cenzus, nezavisnom kandidatu je potrebno da dobije dva odsto glasova, dok strankama treba pet odsto, a izbornim blokovima sedam odsto. Pored toga, da bi izbori bili validni, najmanje 33 odsto birača mora da izađe na birališta.
Nakon što CIK objavi preliminarne rezultate, oni će biti sabrani i u roku od 24 sata će biti predstavljeni Ustavnom sudu, koji će potvrditi rezultate i mandate izabranih poslanika. U narednih 30 dana, novi parlament će biti sazvan na konstitutivnu sednicu, na osnovu dekreta koji izdaje predsednik Republike.
Prema poslednjim anketama, vladajuća proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS), koju vodi moldavska predsednica Maja Sandu, mogla bi da izgubi većinu. U tom slučaju, stranka bi bila prinuđena da traži koalicione partnere. Opozicione snage, kao što su proruski Patriotski blok i nominalno proevropski savez Alternativa, nastoje da pridobiju birače nezadovoljne visokim cenama, sporim reformama i skepticizmom prema približavanju Evropi.
Izbori u Moldaviji dolaze u trenutku kada je zemlja suočena s brojnim izazovima, uključujući ekonomske teškoće i unutrašnje političke tenzije. Cene osnovnih dobara su porasle, a mnogi građani izražavaju nezadovoljstvo vladinim reformama koje ne napreduju onako brzo kako su se nadali. Ove okolnosti su dovele do rastuće podrške opozicionim partijama koje nude alternativne pristupe i rešenja za trenutne probleme.
Na izborima se očekuje da će se u velikoj meri testirati politička stabilnost proevropske vlade. Mnogi analitičari veruju da bi eventualna promena vlasti mogla uticati na kurs Moldavije prema Evropskoj uniji, kao i na odnose s Rusijom. U prethodnim godinama, Moldavija je pokušavala da se oslobodi ruskog uticaja i okrene se Evropi, ali je to donelo brojne unutrašnje izazove.
U međuvremenu, međunarodna zajednica prati izbore s posebnim interesovanjem, a zapadne zemlje su izrazile podršku proevropskim snagama. S obzirom na geopolitičku situaciju u regionu, ishod ovih izbora mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za Moldaviju, već i za širu regiju.
Preliminarni rezultati izbora očekuju se kasnije večeras, a njihovo objavljivanje će dati jasniju sliku o trenutnim političkim preferencama građana Moldavije. Birači su u ovom trenutku suočeni s važnom odlukom koja može oblikovati budućnost njihove zemlje u narednim godinama.
Kao što se može videti, Moldavija se nalazi na raskrsnici između Istoka i Zapada, a izbori su prilika da građani izraze svoj stav o tome kojim putem žele da krenu u budućnosti. Ovi izbori su više od običnog glasanja – oni predstavljaju izbor između različitih vizija i pravaca razvoja, što može imati dugoročne posledice za sve građane Moldavije.
