Uvođenje krivičnog dela obljuba bez pristanka izazvalo je značajnu pažnju javnosti i brojne polemike. Prema novim izmenama krivičnog zakonika, ovo delo nosi kaznu zatvora od tri do 12 godina, dok je za silovanje kazna od pet do 12 godina. Ministar pravde Nenad Vujić ističe da je kaznena politika prema silovateljima postala „mnogo oštrija“.
Međutim, organizacije koje se bave zaštitom žena ukazuju na to da obljuba bez pristanka predstavlja „blaži oblik silovanja“, što može dovesti do blažih kazni za počinioce. Vujić je naglasio da se ne ukida krivično delo silovanja, nego se pojašnjava njegovo značenje i pooštrava kaznena politika.
Prema Krivičnom zakoniku, silovanje se definiše kao čin kada osoba prinudi drugu osobu na obljubu upotrebom sile ili pretnjom. Kazna za to može biti od pet do 12 godina zatvora, a kazna se može povećati ako dođe do teške telesne povrede ili ako se delo izvrši na naročito svirep ili ponižavajući način.
Ministar Vujić je naglasio da novo krivično delo obljuba bez pristanka proširuje zaštitu žena, jer se sada fokusira na nedostatak jasnog pristanka žrtve. Ovaj pristup bi trebao olakšati dokazivanje takvih dela, dok se ne troši vreme na dokazivanje sile ili pretnje.
Ipak, Autonomni ženski centar i druge organizacije traže brisanje novog krivičnog dela i izmenu definicije silovanja kako bi se obuhvatili svi seksualni akti bez pristanka. Oni ističu da mnoge žene tokom silovanja „zamrznu“ i ne mogu pružiti otpor, iako nisu dale pristanak.
Ženske organizacije tvrde da je definicija silovanja u Krivičnom zakonu Srbije i dalje suviše uska, jer se svodi na upotrebu sile i pretnje. One smatraju da je potrebno promeniti definiciju silovanja kako bi se uključili svi seksualni akti bez pristanka, što je u skladu sa međunarodnim standardima, kao što su Istanbulska konvencija.
Osim toga, u novim izmenama krivičnog zakonika predviđene su i strože kazne za postavljanje prepreka na putevima, što bi moglo uključivati i učesnike protesta. Ministar Vujić je rekao da se uvodi novo delo koje se odnosi na blokade saobraćajnica, uz kaznu do godinu dana zatvora nakon sudskog postupka.
Predložene izmene takođe uključuju i novo krivično delo – javno odobravanje, gde bi se kaznilo negiranje ili umanjivanje ozbiljnosti krivičnih dela. Ovaj zakon bi mogao obuhvatiti i slučajeve kada neko „lajkuje“ štetan sadržaj na internetu.
Polemike su se pojavile zbog toga što bi takve izmene mogle biti korišćene protiv slobode govora. Kritičari upozoravaju da se predloženim izmenama brišu postojeći uslovi za krivična dela vezana za ugrožavanje saobraćaja.
Javna rasprava o ovim pitanjima i dalje traje, a mnogi se pitaju da li će izmene u krivičnom zakoniku zaista biti usvojene ili će se od njih odustati. Izmene koje se razmatraju imaju potencijal da značajno utiču na pravni sistem i zaštitu prava žena u Srbiji, ali i na način na koji se tretiraju protesti i sloboda govora.
U ovoj situaciji, važno je pronaći ravnotežu između zaštite prava pojedinaca i očuvanja javnog reda i mira. Dodatna zaštita za žrtve nasilja i jasnije definisanje krivičnih dela su ključni koraci ka unapređenju pravnog sistema, ali je takođe potrebno pažljivo razmotriti sve aspekte predloženih izmena kako bi se osiguralo da one ne ugrožavaju osnovna ljudska prava.
