Da se razumemo, i pored uvoda, ovaj fenomen nije moderna pošast. I stariji fudbalski simpatizeri znali su da umiru od znatiželje o životima svojih idola. Pol Gaskoj, Dijego Maradona i njima slični punili su novinske stupce ne samo majstorijama, već i kontroverzama van terena. Naravno da im je to prijalo, pa su takve živote nastavljali i nakon penzija.
Ima nešto u tom fudbalskom veku. Uveseljavanje ljudi svojim magičnim potezima, znajući da potezima na terenu krojite raspoloženje svima kojima je najvažnija sporedna stvar na svetu u srcu. Kako onda da ne budete zavisni od tog osećaja pažnje i bitnosti? Ipak, kako je dosta opevano o životima fudbalskih „dripaca“, red je i da se spomenu oni koji su se klonili očiju javnosti, želeći da rade ono što najviše vole.
Jedan od takvih je Viktor Valdes, heroj iz senke. Španski golman je na najbolji način predstavljao ovaj tihi, privatan stil života. Valdes je još pre kraja karijere najavio: „Kada se penzionišem, nestaću. Otići ću negde gde me niko neće naći.“ To ne znači da mu je sve dosadilo, već je takav način života prakticirao čak i dok je bio aktivan. Daleko od svih, pritajeni heroj Barselone, Valdes je čak izbrisao društvene mreže, ne javljajući se nikom.
Dok je branio, često je bio potcenjen. Njegova priča počinje 1995. godine kada je stigao u legendarnu La Masiju, mesto gde su velikani svetskog fudbala nastali. Čekao je svoju priliku, koja je došla sedam godina kasnije kada mu je Luj Van Gal dao šansu. Međutim, pravi procvat doživeo je pod Frankom Rajkardom, postavši prva opcija i donoseći prvu titulu šampiona Španije 2005. godine.
Godine 2006. Valdes je osvojio prvu Ligu šampiona, i to onu koja će se pamtiti. U finalu u Parizu, Arsenal je poveo, ali je Valdes briljirao, sprečivši mnoge šanse, uključujući i udarac Tijeri Anrija. Na kraju, Barselona je preokrenula rezultat, a Valdes je bio ključni igrač. Do kraja karijere, osvojio je još dve Lige šampiona, 2009. i 2011. godine, obeležavajući svoje ime u istoriji kluba.
Bez njega, pitanje je da li bi svi ti trofeji bili mogući. Valdes je pre odlaska 2014. godine postao čuvar mreže sa najviše nastupa u istoriji Barselone. Njegov stil igre bio je savršen prototip modernog golmana. Bio je odličan sa loptom, smiren i uvek je pronalazio pravo rešenje, što je Pep Gvardiolu naročito cenio. Znao je da čita igru i pokriva leđa štoperima, služeći kao inspiracija mnogim mladim golmanima.
Nakon Barselone, imao je tešku povredu kolena, ali je imao kratke epizode u Mančester junajtedu, Standardu iz Liježa i Midlzboru, pre nego što je završio karijeru 2017. godine. Iako se činilo da gubi svaki trag nakon karijere, to nije sasvim tačno. Godine 2019. vratio se u Barselonu kako bi radio s mlađim kategorijama, ali je ubrzo napustio taj posao zbog nesuglasica sa direktorom La Masije, Patrikom Klajvertom.
Kratko je bio prvi trener u četvrtoj ligi Španije, a poslednji posao imao je u Real Avilji 2025. godine, gde je predvodio klub na samo četiri utakmice. Od tada se njegov trag gubi, ali s obzirom na to koliko voli fudbal, nema sumnje da će se vratiti, tiho, kako samo on zna. Valdes ostaje jedan od najcenjenijih golmana, čija priča i dalje inspiriše generacije.
