U jednom stambenom kompleksu u Šangaju, Kina, postojalo je saobraćajno ogledalo koje je postavljeno 2012. godine kako bi vozačima olakšalo preglednost na oštrom zavoju. Ovo konveksno ogledalo je bilo ključno za bezbednost, jer je omogućavalo vozačima da vide vozila iz suprotnog pravca pre nego što uđu u nepreglednu krivinu. Međutim, situacija je postala kontroverzna kada je jedna stanarka, zajedno sa svojim suprugom, odlučila da potraži savet od feng šui stručnjaka zbog ličnih problema i zdravstvenih nedaća. Verovali su da ogledalo stvara „negativnu energiju“ koja utiče na njihov život i dom.
Prema savetima feng šui majstora, par je odlučio da pomeri ogledalo, a na kraju su ga potpuno uklonili, tvrdeći da ono deluje kao „ogledalo koje otkriva demone“ i donosi nesreću. Ova odluka je imala ozbiljne posledice, jer je nakon uklanjanja ogledala došlo do naglog povećanja saobraćajnih nezgoda. Vozači su se suočili s problemima u predviđanju dolaska vozila iz suprotnog pravca, što je dovelo do više incidenata na tom delu puta.
Izveštaji su pokazali da su se nesreće povećale zbog nedostatka vizuelne pomoći koja je omogućavala bezbedno upravljanje krivinama. Stanari su počeli da prijavljuju sve češće incidente, što je navelo komitet zajednice da se obrati policiji. Policija je upozorila bračni par da njihovo ponašanje može predstavljati krivično delo, kao što je oštećenje javne imovine i stvaranje opasnih uslova u saobraćaju.
Reakcija vlasti nije izostala. Nakon što su se nesreće povećale, ogledala su ponovo postavljena na svoja mesta i dodatno učvršćena betonom kako bi se sprečilo njihovo pomeranje. Ova mera je imala za cilj da obezbedi trajnu preglednost i sigurnost na tom kritičnom delu puta. Čitava situacija izazvala je talas kritika na društvenim mrežama, gde su ljudi iskazivali zabrinutost zbog stavljanja ličnih verovanja iznad bezbednosti drugih.
Ovaj slučaj ukazuje na konflikt između kulturnih verovanja i praktičnih potreba u urbanim sredinama. Feng šui, kao sistem verovanja koji se fokusira na harmoniju između čoveka i okruženja, može imati značajan uticaj na odluke pojedinaca. Ipak, kada takva verovanja utiču na javnu sigurnost, postavlja se pitanje prioriteta.
Bez obzira na to koliko su lična uverenja važna, u urbanim zajednicama neophodno je pronaći ravnotežu između individualnih verovanja i kolektivne sigurnosti. U ovom slučaju, odluka da se ukloni ogledalo na osnovu ličnih uverenja dovela je do ozbiljnih problema za sve vozače u tom području.
Slični incidenti se mogu dogoditi u različitim delovima sveta, gde se kulturna verovanja i tradicije sukobljavaju sa modernim potrebama. Urbanistički planeri i vlasti moraju biti svesni ovih dinamika i raditi na razvoju rešenja koja će uzeti u obzir kako sigurnost, tako i kulturne aspekte zajednice.
U zaključku, situacija u Šangaju služi kao podsetnik na to koliko je važno da se prilikom donošenja odluka uzmu u obzir ne samo lična uverenja, već i opšte dobro i sigurnost svih članova zajednice. Dialog između pojedinaca i lokalnih vlasti može pomoći u pronalaženju rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih strana, osiguravajući da se bezbednost nikada ne stavlja na drugo mesto.
