Nemacki proizvođač špargle Harm Šmitendorf suočava se sa ozbiljnim problemima u pronalaženju radnika. Iako nudi platu od skoro 3.000 evra mesečno, mnogi nezaposleni radnici, posebno Nemci, odustaju od prihvatanja posla. "Nemci moraju da podignu gu**cu", izjavio je Šmitendorf, koji se već dugo oslanja na radnu snagu iz inostranstva, što je dosad funkcionisalo bez većih problema.
Međutim, kako se sezona berbe špargle približava, postaje sve teže regrutovati i zadržati radnike. Šmitendorf primećuje da poljski i rumunski berači špargle zarađuju toliko da su već pre kraja sezone uspeli da skupe dovoljno novca i vrate se kući. Zbog toga, špargle ostaju neobrane i ostaju na poljima, što predstavlja ozbiljan problem za proizvođače kao što je on. "Morao sam da zaradim novac za celu godinu u ograničenom periodu", objašnjava Šmitendorf.
On se suočava sa izazovima kada je reč o domaćim radnicima. "Odustao sam od prijavljivanja slobodnih radnih mesta zavodu za zapošljavanje. Ionako niko ne dođe. A ako i dođe, ode nakon jednog dana ili se prijavi na bolovanje", kaže on. Ovo je frustrirajuće za proizvođača, jer je prema zakonu dužan da isplaćuje platu radnicima čak i kada ne dolaze na posao.
Šmitendorf takođe ističe da poljski berači špargle takođe imaju problema sa fizičkom izdržljivošću na početku sezone. "Naporan rad zahteva mnogo od radnika, posebno na početku sezone, pre nego što se telo navikne na intenzivnu fizičku aktivnost", objašnjava. Međutim, nakon početnih teškoća, radnici se prilagođavaju opterećenju i postaju efikasniji.
Tokom ove sezone, Šmitendorf se oslanja isključivo na poljske berače, kojima plaća 14 evra po satu. Uz šestodnevnu radnu nedelju i 48 radnih sati nedeljno, mesečna plata iznosi 2.912 evra, što predstavlja značajan prihod za berače. Ipak, to očigledno nije dovoljno da motiviše nemačke nezaposlene da se prijave za ovakve poslove.
Supruga Šmitendorfa je uverena da bez radnika iz Istočne Evrope Nemačka ne bi imala dovoljno hrane. "Bez istočnoevropskih radnika u Nemačkoj ne bismo imali šta da jedemo", naglašava ona. Ova izjava oslikava zavisnost nemačke poljoprivrede od radne snage iz drugih zemalja, što je sve više naglašeno u poslednje vreme.
Ova situacija ukazuje na širi problem koji se može videti u mnogim evropskim zemljama. Mnogi radnici iz Istočne Evrope dolaze u Nemačku u potrazi za boljim uslovima i višim platama, dok domaći radnici često izbegavaju fizički teške poslove, kao što su oni u poljoprivredi. Ovaj trend može dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju hranom ako se ne reši na adekvatan način.
Šmitendorfova situacija je jasna ilustracija kako se tržište rada menja i kako se potrebe poslodavaca ne poklapaju uvek sa željama i motivacijama radnika. U svetu u kojem je radna snaga sve mobilnija, proizvođači se suočavaju sa izazovima u pronalaženju i zadržavanju kvalifikovane radne snage.
Sa druge strane, nezaposleni radnici u Nemačkoj imaju svoje razloge zašto se ne prijavljuju za ovakve poslove. Mnogi se suočavaju sa problemima poput nedostatka fizičke izdržljivosti, neadekvatnog obrazovanja ili jednostavno ne žele da se bave teškim fizičkim radom.
U budućnosti, mogućnosti i izazovi u poljoprivredi će se morati preispitati kako bi se osiguralo da nemačka poljoprivreda ostane održiva i konkurentna na globalnom tržištu. Da bi se to postiglo, možda će biti potrebno razmotriti nove strategije za privlačenje radne snage, kao i poboljšanje uslova rada kako bi se podstakli domaći radnici da se pridruže ovoj dragocenoj industriji.
