UEFA je sa velikim ponosom najavila reformu i novi format Lige šampiona, koji je započeo prošle sezone. Ova promena je uključivala značajno povećanje broja učesnika sa 32 na 36, kao i zamenu tradicionalnih osam grupa sa jedinstvenom tabelom. Ovaj novi sistem omogućava timovima da odigraju osam mečeva, četiri na domaćem terenu i četiri na gostovanju, što je značajno povećanje u odnosu na prethodni format.
Prilikom žrebanja, timovi su podeljeni u četiri „šešira“ prema kvalitetu, a svaki tim igra protiv dva rivala iz svake od ovih grupa. Očekuje se da će osam najboljih timova proći direktno u osminu finala, dok će ekipe koje se nalaze između 9. i 24. mesta učestvovati u razigravanju za dodatna mesta. Ovim reformama UEFA je povećala ukupan broj utakmica u takmičenju sa 125 na 189, što je naravno dovelo do povećanja prihoda od sponzora i prodaje televizijskih prava.
Međutim, dok se UEFA hvali ovim novim formatom, pojavili su se i glasovi koji tvrde da je ovaj sistem inspirisan tuđim idejama. Kompanija MatchVision iz Čilea je podnela tužbu protiv UEFA, tvrdeći da je Evropska fudbalska unija ukrala njihov koncept takmičenja. Naime, Leandro Šara, osnivač MatchVision, tvrdi da je ideja o ovom formatu zaštitila kao autorsko delo još 2006. godine. U 2013. godini, kompanija je svoju ideju predstavila i UEFA i FIFA, a FIFA je priznala MatchVision kao vlasnika intelektualnih prava.
Šara zahteva 200.000 evra za sebe, dok njegova kompanija traži od UEFA 20 miliona evra odštete. UEFA je, naravno, odbacila sve optužbe kao neosnovane i najavila da će se boriti na sudu da dokaže svoju nevinost.
Ovaj slučaj otvara pitanje o etici u sportu i kako se razvijaju sistemi takmičenja. Reformisani format Lige šampiona je izazvao brojne reakcije među fudbalskim stručnjacima i navijačima. Neki smatraju da je povećanje broja utakmica dobrodošlo, dok drugi upozoravaju na moguće preopterećenje timova i igrača. Uvek je tu i aspekt finansijske dobiti, gde se mnogo toga vrti oko novca i sponzorstava, što može dovesti do toga da se sport povuče iz svojih osnovnih vrednosti.
UEFA je, kao krovna fudbalska organizacija u Evropi, postavila visoke standarde za organizaciju ovakvog takmičenja. Međutim, s obzirom na sve veći pritisak za povećanje prihoda, postavlja se pitanje da li je reformisani format zaista najbolji za fudbal kao sport ili je to samo način da se poveća profit na račun tradicije i kvaliteta igre.
Kao i uvek, fudbal je sport koji okuplja ljude i stvara zajedništvo, ali u isto vreme, postaje i arena za pravne bitke i finansijske interese. Ova situacija sa tužbom MatchVision može postati presedan koji će uticati na budućnost organizacije sportskih takmičenja. Kroz sve ove izazove, UEFA će morati da pronađe ravnotežu između inovacija i očuvanja suštine sporta.
Krajem krajeva, budućnost Lige šampiona zavisiće od sposobnosti organizacije da se nosi sa ovim izazovima i da zadrži poverenje timova, igrača i navijača. Reformisani format može doneti uzbudljive utakmice i veći broj timova koji će se takmičiti na visokom nivou, ali ukoliko se ne reše pravni problemi i etička pitanja, UEFA bi mogla imati ozbiljnih problema u održavanju svoje reputacije kao vodeće fudbalske organizacije u Evropi.
