Josif Tatić bio je jedna od najomiljenijih ličnosti jugoslovenskog pozorišta i televizije, poznat po brojnim nezaboravnim ulogama. Najpoznatiji je kao Jataganca iz serije „Bolji život“, Taleta Surovog iz filma „Grlom u jagode“ i doktora Slobodana Mihajlovića iz „Šovinističke farse“. Njegove uloge su ostavile snažan utisak na publiku, ali za kolege i prijatelje, Tatić je bio mnogo više od običnog glumca. Njegov vedar duh, šarmantni osmeh i sposobnost da oraspoloži druge bili su ono što ga je činilo posebnim.
Jedna od najpoznatijih anegdota o Tatiću dogodila se tokom jednog od najtežih trenutaka u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Godine 1997. pozorište je izgorelo do temelja, a glumci su se okupili ispred zgrade u šoku i neverici. Branko Cvejić, kolega i prijatelj, priseća se tog dramatičnog jutra kada je saznao za požar. Dok su vatrogasci pokušavali da obuzdaju plamen, atmosfera je bila ispunjena tugom i bespomoćnošću.
U trenucima kada su svi bili slomljeni, Tatić je stigao iz pravca hotela „Park“ i, kao po običaju, uspeo da situaciju preokrene na svoj duhovit način. Njegov prvi komentar bio je pitanje o tome dokle je „dogurao“ požar, kao da se raspituje za rezultat utakmice. Ova situacija je pokazala njegov jedinstveni smisao za humor čak i u najtežim vremenima.
Cvejić se priseća razgovora koji su imali: „Kako ‘dokle je dogurao’?!“ — zbunjeno ga je pogledao. Tatić je, međutim, nastavio da se raspituje šta je sve izgorelo u pozorištu. Kada mu je Cvejić rekao da je izgorela kompletna scena, Tatić je, u svom prepoznatljivom stilu, upitao da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja, razbijajući tugu i haos koji su vladali. Ova anegdota savršeno oslikava njegov karakter — čoveka koji je uvek nalazio način da u teškim trenucima unese humor i svetlost.
Josif Tatić je umro 2013. godine, ali njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz uloge i priče koje se prepričavaju s osmehom. Njegova sposobnost da oraspoloži ljude, čak i u najtežim situacijama, učinila ga je omiljenim među kolegama i publikom. Njegov šarm, spontanost i britki um ostavili su neizbrisiv trag u domaćem glumištu.
Tatić je bio glumac čija su dela oblikovala kulturu i umetnost, a njegove uloge i dalje žive u srcima gledalaca. Njegova sposobnost da donese osmeh na lica drugih i njegov duhoviti pristup životu učinili su ga legendom. Njegova karijera nije bila samo o glumi, već i o sposobnosti da inspiriše i motiviše ljude oko sebe.
Danas, kada se prisećamo Josifa Tatića, ne možemo a da ne priznamo njegovu neprocenjivu vrednost u srpskom pozorištu i filmu. Njegove rečenice, smeh i energija ostali su urezani u sećanju svih koji su imali privilegiju da ga poznaju ili gledaju. Njegov doprinos umetnosti ne može se zaboraviti, a anegdote o njegovim duhovitim komentarima i šalama nastaviće da se prepričavaju generacijama.
Tatićeva sposobnost da uvek pronađe svetlost u tami, njegov humor i šarm ostaviće trajni utisak na sve nas. Njegovo mesto u istoriji pozorišta zauzima posebno mesto, a njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše buduće generacije glumaca. Josif Tatić je, bez sumnje, bio i ostao simbol pozorišne umetnosti i ljudskog duha.
