Lorens Kanter, čovek koji se smatra začetnikom e-mail spama, prvi put je otvoreno progovorio o svojoj kontroverznoj odluci iz 1994. godine, koja je izazvala haos u svetu interneta. Prva masovna kampanja neželjenih e-mail poruka imala je za cilj promociju advokatskih usluga. U to vreme, Kanter, zajedno sa svojom suprugom Martom Siegel, poslao je e-mail sa naslovom „Zelena karta Lutrija – Konačna?“ na adresu oko 5.500 Usenet korisnika, što se pokazalo kao početak ere spama.
Reakcije na ovu akciju bile su ekstremne. Kanter i Siegel su primili hiljade poruka mržnje, pretnje smrću, kao i preplavljene glasovne poruke i faksove. Njihov internet provajder je zatvorio njihov račun zbog preopterećenja, a njihovi računari su se srušili. Iako je Kanter bio šokiran odgovorom javnosti, nije zažalio zbog svog poteza. Prema njegovim rečima, zaradio je između 100.000 i 200.000 dolara kroz ovu kampanju, što ga čini jednim od prvih koji je profitirao od neželjenih e-mailova.
Danas, kada je Kanter star 72 godine, priznaje da nije bio previše pogođen mržnjom koju je izazvao, ali izražava žaljenje zbog toga što je spam postao nešto zastrašujuće. „Svi dobijaju gomilu neželjene pošte. To je sramota“, ističe on. Osim toga, otkriva da su neki članovi njegove porodice prevareni putem spam poruka, što ih je koštalo novca i bankovnih podataka.
Kanter priznaje da ne oseća direktnu odgovornost za to što se spam proširio, ali se ipak kaje što je možda otvorio vrata za razvoj ove pojave. U 2023. godini, prema podacima Statista, čak 46% svih poslatih e-mailova predstavljalo je neželjenu poštu, što ukazuje na to koliko je spam postao raširen problem.
U društvu koje se sve više oslanja na digitalnu komunikaciju, spam predstavlja značajnu prepreku za korisnike interneta. Mnogi se pitaju kako je moguće da je jedna odluka pre više od tri decenije mogla da dovede do takvog haosa u savremenoj komunikaciji. Nažalost, Kanterova akcija iz 1994. godine postavila je temelje za ono što je danas postalo svakodnevica velikog broja ljudi.
Iako su prozivke i pretnje koje je Kanter primio bile intenzivne, njegova sposobnost da profitira od ove situacije ostaje neosporna. Ipak, pitanje koje se nameće jeste da li je vredelo stvoriti nešto što uzrokuje toliko problema u svakodnevnom životu ljudi širom sveta. Na kraju, Kanter može biti ponosan na svoj „uspeh“, ali i dalje ostaje zagonetka da li bi voleo da je njegov doprinos svetu interneta bio drugačiji.
