Evropski savez Kotora, zajedno sa Socijaldemokratama, Liberalnom partijom i građanima, predao je lokalnom parlamentu predlog o ukidanju odluke iz 2021. godine kojom je zatvoreni bazen dobio ime „Zoran Džimi Gopčević“. Ova inicijativa pokrenuta je zbog negodovanja zvaničnog Zagreba, koji smatra da je dodeljivanje imena Gopčeviću provokacija, s obzirom na njegovu ulogu čuvara u vojnom logoru „Morinj“ tokom 1991. godine. Kotorani su izrazili želju da ne dovedu u pitanje evropski put Crne Gore i dobre odnose sa Hrvatskom.
Vaterpolo klubovi i reprezentacija iz Hrvatske su već započeli bojkot utakmica zakazanih na tom bazenu, tražeći promenu naziva. Evropski savez smatra da je odluka o nazivu bazena izazvala društvene tenzije koje prevazilaze lokalni okvir, a odjekuju i van granica Crne Gore. Umesto toga, predlažu da se bazen nazove „Gradski bazen Kotor“, smatrajući da bi to predstavljalo „neutralno i inkluzivno rešenje“, koje bi se fokusiralo na sport, decu i evropsku budućnost.
U Skupštini Kotora, najviše odborničkih mandata imaju koalicija Demokrate-PES i DPS, po 10 mandata, dok su po tri mandata osvojile Nova srpska demokratija, Grbaljska lista i Demokratska alternativa. Evropski savez ima dva predstavnika, a po jednog predstavnika imaju Hrvatska građanska inicijativa i Kotorski pokret.
Crna Gora se trenutno suočava sa istorijskom šansom da postane 28. članica Evropske unije. Ovaj put ne predstavlja samo tehnički proces zatvaranja poglavlja, već i proces sazrevanja društva. Vaterpolo klub Primorac, kao evropski šampion i simbol Kotora i Crne Gore, ne sme postati kolateralna šteta političkih odluka. Predstavnici Evropskog saveza ističu da žele da Primorac igra na svom bazenu pred punim tribinama, bez opterećenja i sporova koji nadilaze sport.
Takođe, važno je napomenuti da su međudržavni odnosi između Crne Gore i Hrvatske pogoršani usled više otvorenih pitanja, uključujući spornu ploču u Morinju, granicu na Prevlaci i školski brod „Jadran“. Hrvatska je blokirala zatvaranje pregovaračkog poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, na putu Crne Gore ka EU. Čašu žuči prelilo je usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u crnogorskoj Skupštini, nakon čega je Hrvatska proglasila nekoliko crnogorskih političara, uključujući šefa parlamenta Andriju Mandića, nepoželjnim osobama u toj zemlji.
U svetlu ovih događaja, pitanje naziva bazena u Kotoru postalo je simbol šireg političkog konteksta i odnosa između Crne Gore i Hrvatske. Mnogi smatraju da bi promjena naziva mogla doprineti smirivanju tenzija i poboljšanju međudržavnih odnosa. Predloženo ime „Gradski bazen Kotor“ ne samo da bi omogućilo da se fokusira na sportske aktivnosti i decu, već bi i moglo da simbolizuje želju za konstruktivnim dijalogom i saradnjom između dve zemlje.
U ovom trenutku, od suštinskog je značaja da lokalni i nacionalni lideri prepoznaju važnost zajedničkog rada na izgradnji boljih odnosa, kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u regionu. Evropski savez Kotora, kao i ostali akteri, moraju nastaviti da rade na promociji mira, sporta i zajedničkih vrednosti koje mogu doprineti jačanju evropske integracije Crne Gore.
Sve ovo ukazuje na to da je pitanje naziva bazena više od običnog administrativnog pitanja. Ono je simbol političkih tenzija, ali i prilika za izgradnju mostova između naroda i kultura. U tom smislu, svaka odluka koja se donese treba da bude promišljena i usmerena ka jačanju prijateljskih odnosa u regionu, a ne ka njihovom dodatnom opterećivanju.
