U studentskoj četvrti Minhena, donete su nove mere koje se odnose na prodaju čipsa i flaširanog piva, što je izazvalo nezadovoljstvo među lokalnim stanovnicima i vlasnicima kioska. Prema novim pravilima, čips se više ne može prodavati nakon 20 časova, dok je prodaja flaširanog piva zabranjena posle 22 sata. Ove mere su izazvale brojne kritike, a mnogi smatraju da nemaju smisla, s obzirom na to da je područje oko Univerziteta Ludvig Maksimilijan poznato po živahnoj atmosferi i brojnim barovima i restoranima.
Vlasnici kioska, poput Neširvana Al Bezihija, ističu da im najveći promet dolazi upravo nakon 22 sata, kada ostali ugostiteljski objekti zatvore svoja vrata. On je naglasio da mu je posao ugrožen ovim pravilima, jer se upravo tada odvija najveći deo njegove prodaje. Slične brige deli i njegov kolega Šivan Beseh, koji se takođe boji za opstanak svog poslovanja usled ovih novih ograničenja.
Iako zabrana prodaje piva posle 22 sata nije novina, vlasti je sada strože primenjuju. Kancelarija za upravu okruga (KVR) objašnjava da se ne radi o novoj zabrani, već o podsećanju na postojeći Zakon o zatvaranju prodavnica koji u Bavarskoj nalaže zatvaranje radnji u 20 časova. Kiosci mogu ostati otvoreni samo ako imaju ugostiteljsku dozvolu, ali su i tada njihovi proizvodi ograničeni, a čips ne spada u „povlašćeni asortiman“, što znači da se ne sme prodavati posle 20 časova.
U Bavarskoj, za razliku od drugih nemačkih saveznih pokrajina, ne postoje klasični „špatiji“, prodavnice koje rade do kasno u noć. Novi zakon o radnom vremenu prodavnica ne predviđa ovaj oblik poslovanja, što dodatno otežava situaciju za one koji su navikli na noćni život.
Mnogi građani, uključujući studente koji često izlaze u tom kraju, smatraju da su nove mere besmislene. Stefan Modl, jedan od stanara, poručuje da oni koji ne žele živahnu atmosferu ne bi trebali da se doseljavaju u ovu četvrt. On naglašava da čips bolje gasi glad od slatkiša i bolje ide uz pivo, što dodatno podstiče njegovu frustraciju.
Lokalni stanovnik Ole Dicman takođe kritikuje vlasti, optužujući ih da ugađaju starosedeocima umesto da podržavaju mlade koji žele da žive i stvaraju drugačiju atmosferu u ovom delu grada. Prema njegovom mišljenju, mere bi trebale da budu usmerene prema očuvanju kulture noćnog života, umesto da se nameću stroga ograničenja.
Uprkos kritikama, vlasti tvrde da je primena ovih zakona već dala rezultate. Kažu da su buka, otpad i incidenti povezani sa alkoholom znatno smanjeni, a kontrolama se, navodno, može primetiti pozitivna promena. Ove mere su uvedene i za jednu lokalnu kafanu koja je, prema tvrdnjama vlasti, doprinosila problemima u kvartu.
S obzirom na sve veće nezadovoljstvo među građanima i vlasnicima kioska, postavlja se pitanje koliko će ove mere biti održive na duže staze. Dok vlasti smatraju da su u pravu, stanovnici i trgovci se bore za očuvanje noćnog života i mogućnost prodaje svojih proizvoda u vreme kada je potražnja najveća. U svakom slučaju, situacija u studentskoj četvrti Minhena ostaje napeta, a dalji razvoj događaja će verovatno zavisiti od reakcija lokalne samouprave i pritiska građana.
