U savremenom vinogradarstvu, defolijacija, odnosno uklanjanje listova oko grozdova, postaje sve važnija tehnika koja doprinosi poboljšanju kvaliteta grožđa i ubrzavanju njegovog sazrevanja. Ova metoda se posebno primenjuje u periodu od septembra do oktobra, kako objašnjava mr Nebojša Mladenović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz PSSS Vranje.
Defolijacija se sprovodi 20 do 30 dana pre berbe grožđa, kada se uklanjaju listovi koji zasenjuju grozdove. Time se postiže bolja osvetljenost i aeracija grozdova, što pozitivno utiče na njihovo sazrevanje, obojenost pokožice i smanjuje rizik od sive truleži. Uklanjanjem listova se ne samo ubrzava zrenje grožđa, već se i poboljšava njegov kvalitet, čime se smanjuju gubici usled truljenja.
Ova praksa se može sprovoditi ručno, ali u savremenim vinogradima sve više se koriste i mašine i hemijska sredstva, poznata kao defolijanti. Međutim, važno je napomenuti da se prilikom defolijacije mora voditi računa o vremenu i broju uklonjenih listova. Preporučuje se da se ukloni između 15 i 25% listova, kako bi se postigli pozitivni efekti. Mladenović naglašava da se uklanjaju isključivo stari listovi, koji imaju slabu fotosintetsku aktivnost.
Ova tehnika ne samo da poboljšava fotosintezu preostalih listova, već omogućava i intenzivniju proizvodnju ugljenih hidrata neophodnih za ishranu i sazrevanje grozdova. Različite sorte grožđa reaguju različito na defolijaciju. Na primer, sorta muskat hamburg pozitivno reaguje na postepeno uklanjanje listova, dok grozdovi sorte kardinal dobijaju bolju obojenost kada rastu u uslovima slabe zasene.
Zbog toga je važno sprovesti eksperimente kako bi se utvrdilo koje su najbolje tehnike zelene rezidbe za svaku sortu grožđa, uzimajući u obzir specifične zemljišne i klimatske uslove. Na taj način, vinogradari mogu optimizovati svoj pristup gajenju vinove loze, poboljšavajući prinos i kvalitet grožđa.
Vinogradari se sve više oslanjaju na naučna istraživanja i savremene metode kako bi poboljšali svoje prinose i kvalitet grožđa. Ova praksa defolijacije, iako nije nova, dobija na značaju u savremenom vinogradarstvu, jer se vinogradari suočavaju sa različitim izazovima, uključujući klimatske promene i bolesti vinove loze.
S obzirom na sve veće zahteve tržišta za kvalitetnim grožđem i vinom, vinogradari moraju kontinuirano prilagođavati svoje metode i tehnike. U tom smislu, defolijacija predstavlja jedan od mnogih koraka ka postizanju boljih rezultata u vinogradima.
Značaj ove tehnike se ne može preceniti, jer ona ne samo da poboljšava kvalitet grožđa, već i doprinosi efikasnijem korišćenju resursa i smanjenju gubitaka. Kako se vinogradarstvo razvija, tako će i tehnike poput defolijacije postati još važnije u očima vinogradara, kao i potrošača koji traže sve kvalitetnije proizvode.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je defolijacija korisna praksa koja može imati dalekosežne posledice na kvalitet i prinos grožđa. Vinogradari bi trebali da nastave da istražuju i primenjuju najbolje prakse, kako bi osigurali uspeh svojih vinograda u budućnosti. Takođe, važno je da se vodi računa o specifičnostima svake sorte grožđa, kako bi se postigli optimalni rezultati u vinogradarstvu.
