Ana Brnabić, predsednica Narodne Skupštine Srbije, izrazila je svoje nezadovoljstvo tokom nedavne posete Briselu, komentarišući skandalozne događaje koji su se odigrali na fudbalskoj utakmici između Crne Gore i Hrvatske. Ova utakmica, koja je privukla veliku pažnju, bila je obeležena provokativnim i uvredljivim skandiranjem hrvatskih navijača, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.
Brnabić je istakla da je skandalozno što se ovakve situacije ponavljaju, a da se na njih ne reaguje adekvatno. Prema njenim rečima, fizički napadi na srpsku decu su retko kažnjeni, dok se istovremeno neguje atmosfera u kojoj se ustaški poklici slobodno čuju. „Divljanje ustaškog pokreta se nastavlja, a sramota je da zvaničnici Crne Gore nisu reagovali“, rekla je Brnabić, naglašavajući potrebu za hitnim delovanjem kako bi se sprečilo širenje mržnje i nasilja u regionu.
Tokom utakmice koja se odigrala na stadionu „Pod Goricom“, oko 550 hrvatskih navijača skandirali su provokativne parole, uključujući „Za dom spremni“, što je simbol ustaškog pokreta iz Drugog svetskog rata. Pored toga, skandirali su uvredljive poruke usmerene prema Srbima, poput „Ubij Srbina“ i „Ko ne skače pravoslavac“. Ova vrsta ponašanja ne samo da predstavlja ozbiljan problem za bezbednost, već i produbljuje postojeće tenzije u regionu.
Brnabić je takođe kritikovala i reakciju crnogorskih vlasti, kao i medija, koji su, prema njenim rečima, ostali nemi na ove provokacije. „Svi su ćutali dok su se skandirali ovakvi povici, a to ćutanje se može smatrati odobravanjem“, dodala je ona. Ovaj trenutak je dodatno osvetlio problem nedostatka odgovornosti i reakcije državnih institucija na uvredljive i nasilne poruke koje se čuju na sportskim događajima.
Pored toga, predsednica je istakla i širu sliku problema u regionu, govoreći o sramotnim dešavanjima u Albaniji, uključujući trgovinu ljudskim organima, što dodatno komplikuje već napetu situaciju na Balkanu. Brnabić je izrazila nadu da će se odgovorni konačno suočiti sa svojim postupcima, kako bi se sprečilo dalje širenje mržnje i nasilja.
Ova situacija nije izolovana i odražava dublje društvene i političke tenzije koje postoje na Balkanu. Skandali poput ovih često postaju povod za preispitivanje međusobnih odnosa između država, kao i za analizu načina na koji se suočavamo sa nasleđem prošlosti. U tom kontekstu, važno je da se pronađu načini za dijalog i pomirenje, umesto da se nastavlja sa nasiljem i mržnjom.
Na kraju, Brnabić je pozvala na hitnu reakciju međunarodne zajednice, apelirajući na sve relevantne aktere da se uključuju u rešavanje ovakvih problema. Ona je naglasila da je potrebno stvoriti okolinu u kojoj će se mržnja i nasilje jasno osuditi, a ne tolerisati. Ovaj apel dolazi u trenutku kada je region suočen sa velikim izazovima, a svaka akcija ili nečinjenje može dodatno pogoršati situaciju.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se razvijati situacija u regionu, ali je jasno da je potrebno više nego ikada raditi na izgradnji međusobnog poverenja i poštovanja. Samo tako se može stvoriti stabilnija i mirnija budućnost za sve narode koji obitavaju na Balkanu.
