Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je danas u Zagrebu da Bosna i Hercegovina (BiH) ne može imati suverenitet sve dok strani predstavnici mogu da donose zakone i rešenja umesto domaćih političkih lidera. Ove reči izrečene su na Međunarodnoj konferenciji pod nazivom „30 godina nakon Dejtona, otvaranje puta lokalnim rešenjima“, a prenosi RTRS.
Cvijanović je istakla da je jedan od ključnih problema u BiH to što se zakoni donose sa strane, a ne od strane domaćih lidera, što nije bilo predviđeno Dejtonskim sporazumom. „To nije bilo zamišljeno u Dejtonu i to ne postoji nigde“, naglasila je ona, ukazujući na to da BiH predstavlja eksperiment sa kojim se ne može uspešno upravljati.
Tokom svoje izlaganja, Cvijanović je podvukla da ne postoje odredbe u Dejtonskom sporazumu koje omogućavaju visokom predstavniku da donosi i nameće zakone. „Ne može me niko ubediti da uspešna država može biti sa takvim intervencionizmom“, rekla je ona. Njene reči oslikavaju duboku zabrinutost zbog načina na koji se upravlja ovom zemljom, a ona je naglasila da je BiH bila i ostala eksperiment.
Raskorak između onoga što je predviđeno Dejtonskim sporazumom i trenutne stvarnosti u BiH stvara duboke podele unutar društva. Cvijanović je naglasila potrebu za pronalaženjem lokalnih rešenja, umesto nametanja rešenja sa strane. „S obzirom na istoriju BiH ovih 30 godina, vidljivo je da smo u velikom raskoraku. Raskorak je razlog radi čega je BiH duboko podeljeno društvo“, izjavila je.
Ona je ukazala na to da je društvo u BiH ekstremno polarizovano, sa nedostatkom unutrašnjeg političkog dijaloga. „Suprotstavljene su vizije konstitutivnih naroda u BiH o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U takvim okolnostima teško je tražiti rešenja“, zaključila je Cvijanović.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se BiH suočava sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost, ekonomsku krizu i sve veću frustraciju građana. Mnogi smatraju da je potrebno da se domaći lideri više angažuju u rešavanju problema umesto da se oslanjaju na strane intervencije.
Istorijski gledano, BiH je bila pogođena ratovima i sukobima, što je dodatno produbilo podele među različitim etničkim grupama. Godine 1995. potpisan je Dejtonski sporazum koji je okončao rat, ali su postavljene osnove za kompleksan politički sistem koji često dovodi do blokada i neusaglašenosti.
Cvijanović je tokom konferencije podsetila na važnost jačanja lokalnih institucija i donošenja odluka koje odražavaju stvarne potrebe i želje građana. Ona je naglasila da je suštinski važno da se prepozna uloga domaćih lidera u procesu donošenja odluka, kako bi se izbegla dalja destabilizacija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da mnogi građani BiH traže promene i reforme, smatrajući da je neophodno da se više uključe u procese donošenja odluka koje utiču na njihove živote. Povećanje transparentnosti i odgovornosti u politici može pomoći u izgradnji poverenja među građanima i političkim liderima.
Konferencija u Zagrebu pružila je platformu za raspravu o ovim pitanjima, okupljajući brojne političke i društvene aktere koji se bave problemima BiH. U fokusu su bili lokalni pristupi rešavanju problema, kao i potreba za reformama koje bi omogućile bolje funkcionisanje društva.
Na kraju, Cvijanović je pozvala sve relevantne aktere da zajedno rade na pronalaženju rešenja koja će doprineti stabilnosti i prosperitetu BiH. Uzimajući u obzir sve izazove koji su pred BiH, jasno je da je potrebno mnogo više truda i saradnje kako bi se izgradila budućnost koja će biti bolja za sve njene građane.
