Fenomen zabeležen na Grenlandu izazvao je veliku pažnju naučne zajednice, kada su seizmografi širom sveta zabeležili neobičan ritmičan puls. Ovaj fenomen nije bio posledica zemljotresa niti vulkanske aktivnosti, već nečeg sasvim drugačijeg. Instrumenti su od Aljaske do Australije beležili isti obrazac – spor, stabilan „otkucaj“ koji nije mogao da se oseti, ali je putovao kroz celu planetu. Naučnici su se suočili sa zagonetkom: šta uzrokuje tako precizan i ponavljajući signal koji se javljao svakih 92 sekunde tokom devet dana?
Odgovor je pronađen u Dikson fjordu na istoku Grenlanda, gde su satelitski snimci otkrili ogromno klizište – čitav deo planine se srušio u uski fjord. Na dan 16. septembra 2023. godine, više od 25 miliona kubnih metara stena i leda odvojilo se i palo u vodu. Udar je bio toliko snažan da je stvorio gigantski talas, visok čak do 200 metara. Ovaj cunami je brzo prošao kroz fjord, udario u njegove zidove i vratio se, pritom oštetivši istraživačku stanicu na ostrvu Ela.
Nakon prvog udara, voda se nije smirila; počela je da se ljulja s jedne strane na drugu. Ovo je stvorilo fenomen poznat kao seš (seiche) – periodično kretanje vode u zatvorenim basenima. U slučaju Dikson fjorda, oscilacija je bila neobično snažna i izuzetno stabilna, pri čemu se površina vode neprekidno dizala i spuštala, stvarajući ritmički puls koji su seizmičke mreže zabeležile kao misteriozni signal.
Više od 70 naučnika iz 41 institucije udružilo je snage kako bi objasnili ovaj fenomen. Koristeći satelitske podatke, merenja na terenu i kompjuterske modele, uspeli su da rekonstruišu događaj. Iako su postojale razlike u procenama visine oscilacije, svi su se složili da je uzrok bilo klizište. Naučnici ističu da je ovaj događaj povezan i sa klimatskim promenama, jer se glečeri koji su nekada podupirali padine planina povlače, slabeći stabilnost tla.
Sličan incident dogodio se 2017. godine u fjordu Karat na Grenlandu, kada je izazvan smrtonosni cunami. Dikson fjord se nalazi blizu ruta kojima prolaze kruzeri, što povećava zabrinutost zbog mogućih opasnosti u budućnosti. Ključnu ulogu u razumevanju fenomena odigrale su nove satelitske tehnologije, poput misije SWOT, koja omogućava detaljno mapiranje vodene površine čak i u udaljenim područjima.
Naučnici sada pregledaju starije seizmičke podatke, tražeći slične signale koji su možda ranije prošli nezapaženo. Ova istraživanja otvaraju put ka razvoju boljih sistema ranog upozoravanja, koji bi u budućnosti mogli da spasu živote u područjima visokog rizika. Fenomen u Dikson fjordu ne samo da je izazvao naučnu radoznalost, već i istakao potrebu za kontinuiranim istraživanjima i unapređenjem tehnologije u oblasti prirodnih katastrofa.
