Zemlje članice OPEK+ su na nedavnom sastanku u Beču postigle dogovor o održavanju stabilne proizvodnje nafte, uprkos rastućim tenzijama između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj sastanak je održan dan nakon hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura od strane Sjedinjenih Američkih Država, što je dodatno zakomplikovalo globalnu situaciju.
OPEK+ se sastoji od osam ključnih članica: Saudijske Arabije, Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazahstana, Kuvajta, Iraka, Alžira i Omana. Ove zemlje zajedno proizvode oko polovine svetske nafte, što ih čini ključnim igračima na energetskom tržištu. Sastanak je usledio nakon dramatičnog pada cena nafte, koje su zabeležile pad od više od 18% tokom 2025. godine, što je najveći pad od 2020. godine. Ovaj pad cena je rezultat zabrinutosti zbog prevelike ponude na tržištu, što je dodatno otežalo situaciju.
Na sastanku su članice OPEK+ odlučile da povećaju ciljeve proizvodnje nafte za oko 2,9 miliona barela dnevno između aprila i decembra 2025. godine. Ovo povećanje predstavlja skoro tri procenta svetske potražnje za naftom, što je značajan korak u pokušaju da se stabilizuje tržište i odgovori na trenutne izazove. Ova odluka dolazi u trenutku kada je globalna potražnja za naftom neizvesna, a cene su pod pritiskom zbog prevelike ponude.
Tenzije između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata su dodatno zakomplikovale situaciju. Ove dve zemlje su se suočile sa nesuglasicama u vezi sa proizvodnim kvotama i strategijama za upravljanje tržištem. Ipak, lideri OPEK+ su se složili da je stabilnost ključna za budućnost tržišta nafte, te su odlučili da se fokusiraju na zajedničke ciljeve i saradnju.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su Sjedinjene Američke Države takođe značajan faktor u globalnom energetskom tržištu. Hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura od strane američkih vlasti može dodatno uticati na tržišne tokove, s obzirom na to da Venecuela poseduje jedne od najvećih rezervi nafte na svetu. Ova situacija može stvoriti dodatne nesigurnosti na tržištu, što članice OPEK+ nastoje da ublaže svojim odlukama.
Osim toga, globalni ekonomski uslovi igraju važnu ulogu u potražnji za naftom. Sa ekonomskom recesijom koja se oseća u mnogim zemljama, potražnja može biti smanjena, što će dodatno uticati na cene. OPEK+ je svestan ovih faktora i nastoji da prilagodi svoju proizvodnju kako bi odgovorili na promene na tržištu.
U zaključku, OPEK+ se suočava sa izazovima koji su posledica globalnih tenzija, prevelike ponude nafte i promenljivih ekonomskih uslova. Njihova odluka da zadrže stabilnu proizvodnju i povećaju ciljeve može biti ključni korak ka stabilizaciji tržišta. Međutim, nesigurnosti koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država i unutrašnjih tenzija unutar OPEK+ predstavljaju dodatne izazove koje će članice morati da prevaziđu kako bi osigurale održivost svoje proizvodnje i tržišne stabilnosti. Ova situacija naglašava potrebu za saradnjom i zajedničkim strategijama među zemljama članicama, kako bi se prevazišle trenutne krize i obezbedila stabilnost na globalnom tržištu nafte.
