Šesnaest evropskih zemalja je ujedinilo svoje napore kako bi zatražilo veća izdvajanja za regionalne fondove, poljoprivredu i ribarstvo u okviru dugoročnog budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Ovaj apel su potpisale Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Španija, Hrvatska, Mađarska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija i Slovačka, a okupljene su pod nazivom „Prijatelji kohezije“.
U svom zajedničkom dokumentu, ove zemlje upozoravaju da bi, prema trenutnom predlogu Evropske komisije, udeo sredstava namenjenih koheziji i poljoprivredi mogao da se smanji sa trenutnih 60% na 44% ukupnog budžeta. Ove promene bi mogle imati ozbiljan uticaj na razvoj i stabilnost ruralnih zajednica širom EU, što je razlog zašto potpisnice traže povećanje budžetskih izdataka za politike koje su najvidljivije i najvažnije za građane Unije.
Koheziona politika, Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Zajednička ribarstvena politika (CFP) su, prema rečima potpisnica, jedine politike koje se suočavaju sa realnim smanjenjem sredstava iako ukupna veličina novog budžeta raste. Potpisnice stoga pozivaju na veća izdvajanja u okviru Poglavlja 1, koje se fokusira na ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivredu, kao i ruralni i pomorski prosperitet i bezbednost.
Predlog Evropske komisije takođe uključuje obavezu svake članice da izradi nacionalni plan raspodele regionalnih i poljoprivrednih fondova, uz veću slobodu u odlučivanju o korišćenju tih sredstava. Ova promena u upravljanju fondovima otvorila je dodatne rasprave među članicama, s obzirom na to da se različite zemlje bore sa različitim izazovima i prioritetima.
Osim viših izdvajanja za poljoprivredu i koheziju, potpisnice traže ponovnu analizu sopstvenih prihoda EU, kao i načina otplate zajmova iz fonda Next Generation EU. Neki članovi smatraju da bi otplata mogla da se osigura novim zajedničkim zaduživanjem, što je predlog koji se ne sviđa fiskalno štedljivijim zemljama poput Danske i Nemačke.
Danska ministarka za evropske poslove, Mari Bjere, izjavila je da EU ne može neprekidno povećavati potrošnju u „tradicionalnim oblastima“, kao što su poljoprivreda i kohezija. Ova izjava naglašava tenzije unutar EU oko načina na koji bi se trebalo finansirati buduće projekte i politike. S druge strane, nemački kancelar, Fridrih Merc, ponovio je svoj stav protiv novog zajedničkog zaduživanja, naglašavajući potrebu za fiskalnom odgovornošću unutar Unije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da zemlje koje su potpisale ovaj apel imaju različite ekonomske i socijalne strukture, a njihovi interesi se ponekad sukobljavaju. Dok neke zemlje zavise od poljoprivrede i regionalnog razvoja, druge se više fokusiraju na tehnološke inovacije i urbani razvoj. Ova raznolikost može otežati postizanje konsenzusa o budućim budžetskim prioritetima EU.
U svetlu ovih dešavanja, očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti intenzivne rasprave unutar EU o tome kako najbolje raspodeliti sredstva i osigurati održivi razvoj svih članica. Članice „Prijatelji kohezije“ će se truditi da svoju poruku prenesu na sve nivoe donošenja odluka u Briselu, kako bi obezbedile da njihovi interesi budu uzeti u obzir u budućim budžetskim okvirima.
Na kraju, pitanje održivog finansiranja i prioriteta u budžetu EU ostaje ključno za budućnost zajednice. S obzirom na trenutne izazove, uključujući klimatske promene i ekonomske nejednakosti, pravilna alokacija resursa bi mogla imati dugoročne posledice za stabilnost i prosperitet svih članica.
