U svetu koji se brzo menja, veštačka inteligencija (AI) postaje ključna komponenta u razvoju ekonomija, posebno u zemljama u razvoju. Tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Vašingtonu, direktorka MMF-a, Kristalina Georgijeva, naglasila je važnost brze ekspanzije elektroenergetske infrastrukture u ovim zemljama kako bi mogle da iskoriste prednosti koje AI pruža.
Zemlje u razvoju su već pokazale sposobnost brzog prilagođavanja novim tehnologijama, kao što su mobilna plaćanja. Georgijeva je istakla da bi ove zemlje trebalo da primene sličan pristup kada je reč o uvođenju veštačke inteligencije. Ova tehnologija nudi značajne mogućnosti za podsticanje ekonomskog rasta i povećanje produktivnosti, ali postoji rizik da bi zemlje koje ne primene sistematski pristup mogle zaostati.
U ovom kontekstu, ključno je da zemlje u razvoju ne samo da unaprede svoju elektroenergetsku infrastrukturu, već i da razviju strategije za implementaciju AI u različitim sektorima. Georgijeva je upozorila da, iako AI može doneti velike koristi, nedostatak infrastrukture i sistematskog pristupa može dovesti do povećanja razlika između razvijenih i zemalja u razvoju.
Jedan od glavnih izazova s kojima se suočavaju zemlje u razvoju je nedostatak resursa i ulaganja u ključne sektore, uključujući energetiku, obrazovanje i tehnologiju. U mnogim slučajevima, ove zemlje se oslanjaju na međunarodnu pomoć i investicije kako bi razvile potrebnu infrastrukturu. Georgijeva je naglasila da je važno da međunarodna zajednica podrži zemlje u razvoju u njihovim naporima da stvore inovativna rešenja koja će omogućiti brži ekonomski rast.
Pored toga, veštačka inteligencija može igrati ključnu ulogu u unapređenju efikasnosti javnih usluga, kao što su zdravstvo i obrazovanje. Na primer, AI može pomoći u optimizaciji procesa u zdravstvu, omogućavajući bržu dijagnostiku i bolje upravljanje resursima. U obrazovanju, AI može omogućiti personalizovano učenje i pristup obrazovnim resursima koji su ranije bili nedostupni.
Georgijeva je takođe istakla da je važno da zemlje u razvoju razviju ljudske resurse i veštine potrebne za rad u oblasti AI. Obrazovni sistemi moraju biti prilagođeni novim tehnologijama kako bi se obezbedila radna snaga koja je spremna da se suoči sa izazovima budućnosti. Ulaganje u obrazovanje i obuku je ključno za osnaživanje mladih ljudi i omogućavanje njihovog angažovanja u brzorastućim sektorima.
Zemlje u razvoju treba da prepoznaju da je vreme za delovanje. Veštačka inteligencija može biti ključni faktor u njihovom razvoju, ali za to je potrebno da se postave temelji u vidu infrastrukture, obrazovanja i strateškog planiranja. U suprotnom, rizikuju da ostanu u senci razvijenih zemalja, koje brzo usvajaju nove tehnologije i koriste ih za podsticanje svojih ekonomija.
U zaključku, važno je da zemlje u razvoju prepoznaju potencijal veštačke inteligencije i deluju brzo kako bi iskoristile njene prednosti. To zahteva ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje i strateški pristup koji će omogućiti brži ekonomski rast i razvoj. U ovoj eri digitalizacije, zemlje koje ne budu uspele da se prilagode rizikuju da zaostanu, dok će one koje uspeju biti u prednosti na globalnoj sceni.
