Putovanje u Maroko za Karolinu Vahovič (35) iz Poljske trebalo je da bude avantura za pamćenje, ali se umesto toga pretvorilo u niz neprijatnih situacija. Umesto uživanja u egzotičnim prizorima, Karolina se susrela sa stalnim komentarima, znatiželjnim pogledima i neželjenom pažnjom. Kao plavokosa Evropljanka koja putuje sama, nije bila doživljena kao obična turistkinja, već je postala atrakcija. Svaki pogled, svaki komentar ili ponuda pomoći imali su značenje koje nije želela.
Marakeš je bio posebno naporan deo njenog putovanja. Karolina opisuje situaciju kao stalni pritisak, s komentarima koji su dolazili bez prestanka, na francuskom ili arapskom jeziku. U početku je smatrala da su to bezazleni komplimenti, ali ubrzo je shvatila da je to više nametljivost nego znatiželja. Ljubazno odbijanje gotovo nikada nije bilo dovoljno, a muškarci su insistirali na tome da im kaže ime, planove i čak detalje o svom ljubavnom životu. Najčešće je jedini izlaz bio da kaže da ima dečka, ali to nije uvek delovalo. Nervozan osmeh često je bio shvaćen kao poziv da se nastavi sa upornim pitanjima.
Kada je napustila veće gradove, situacija se dodatno pogoršala. U manjim mestima pažnja je postajala gušeća. Svakodnevne aktivnosti kao što su sedenje u kafiću, kupovina ili prelazak ulice pretvarale su se u neprijatne situacije. Ljudi su prilazili, tražili fotografije, novac, a prosidbe su postale svakodnevna pojava. Odeća koju je nosila takođe je igrala veliku ulogu. U Maroku, svaka otkrivena koža ili nepokrivena kosa doživljavali su se kao poruka, bez obzira na to koliko se trudila da se obuče skromno. Čak i lagana haljina ili gola ramena bila su dovoljna da postane meta pitanja i komentara.
Dok su muškarci pokazivali neumoljivu znatiželju, žene su reagovale drugačije. Umesto podrške, Karolina je dobijala hladne i osuđujuće poglede. Suknja iznad članaka ili kratki rukavi bili su dovoljni da neko odmahne glavom. Jedna žena ju je čak javno izgrdila na arapskom jeziku; iako nije razumela reči, ton joj je bio sasvim jasan.
I pored svega, Karolina ne smatra da je njeno iskustvo bilo potpuno negativno. U priznanjima nakon putovanja, istakla je kako Maroko može biti naporan i iscrpljujuć, ali takođe pruža vredne lekcije. Ako mu se da šansa, može naučiti otpornosti, snalažljivosti, strpljenju i važnosti poštovanja kulture. Ključ je imati čvrste živce, malo humora i spremnost da se prihvate pravila koja važe u Maroku, a koja se razlikuju od onih na koja smo navikli kod kuće.
Ova priča o Karolini Vahovič osvetljava izazove sa kojima se suočavaju mnogi putnici, posebno žene, kada putuju u zemlje sa različitim kulturnim normama. Njeno iskustvo može poslužiti kao podsetnik na važnost poštovanja lokalne kulture, ali i na potrebu za svesti o vlastitoj sigurnosti tokom putovanja. U svetu koji postaje sve povezaniji, razumevanje i empatija prema različitim kulturama od suštinskog su značaja za mirno suživot i interakciju među ljudima.
