Građani Srbije, kao i pripadnici dijaspore, sve više ulažu u nekretnine u Grčkoj, posebno u popularnim destinacijama kao što su Halkidiki i Solun. Cene stanova u ovim oblastima porasle su za najmanje 50% od 2020. godine, a godišnji rast cena se kreće između 10% i 15%. Nenad Marinković, suvlasnik turističke agencije, ističe da je potražnja značajno porasla, a konkurencija se povećala zbog sve većeg interesovanja kupaca iz Rusije i Ukrajine. U prethodnim godinama, za jednu nekretninu se nadmetalo dva ili tri kupca, dok danas to može biti i desetak zainteresovanih.
Tržište nekretnina u Grčkoj se suočava s velikom potražnjom i ograničenom ponudom, što dodatno podiže cene. Na primer, stan koji je pre tri godine koštao oko 70.000 evra, sada se prodaje za 110.000 evra. Iako postoje regioni kao što je Jonska obala gde su cene povoljnije, oni nisu u fokusu srpskih kupaca zbog veće udaljenosti. U Solunu, prosečne cene kvadrata kreću se od 1.800 do 3.500 evra, zavisno od lokacije i stanja nekretnine, a grad je privlačan zbog mogućnosti lako izdavanja tokom cele godine.
Rast prodaje beleži se i u letovalištima blizu Soluna, kao što su Perea, Nea Epivates i Agia Triada, koje su povezane javnim prevozom i predstavljaju pogodna mesta za celogodišnje izdavanje. Ovaj trend privlači sve više investitora iz Srbije koji vide priliku za zaradu u kupovini i daljoj prodaji nekretnina. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, naglašava da je pre nekoliko godina bilo više nekretnina u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra, dok su danas takve ponude retke. Prosečna vrednost transakcija se sada približava 150.000 evra.
Kupci često biraju manje stanove od oko 50 kvadrata sa jednom spavaćom sobom, koji su idealni za izdavanje, ili veće nekretnine od oko 70 kvadrata sa dvorištem, koje se najčešće kupuju za lične potrebe. Pored cene nekretnine, kupci moraju da uračunaju i dodatne troškove koji iznose između 8% i 10% vrednosti objekta. Ovi troškovi obuhvataju poreze, takse i provizije koje se razlikuju od onih u Srbiji.
Cene kvadrata u Grčkoj variraju, a trenutno se kreću od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000-3.500 evra za novogradnju. U olimpijskoj regiji, kvadrat može da se nađe i za oko 2.000 evra. Solun se pokazuje kao izuzetno interesantan za investicije, jer se stanovi lako izdaju, bilo dugoročno ili po dnevnom principu. Cene su slične beogradskim, a u nekim slučajevima čak i niže. Prema Hajduk-Veljkovićevim procenama, prosečan godišnji povrat investicije, nakon odbitka svih troškova, iznosi između 5% i 6%.
Marinković dodaje da se, prema njihovim analizama, slična zarada može ostvariti i kroz celogodišnje izdavanje stana u Solunu, kao i sezonsko izdavanje apartmana na moru, što je česta dilema kupaca. Iako su cene u poslednjim godinama snažno rasle, Grčka i dalje spada među zemlje sa relativno skromnim kumulativnim rastom cena u dužem vremenskom periodu, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize.
Uprkos tome, snažan turizam, interesovanje stranih investitora i stabilna domaća potražnja nastavljaju da oblikuju tržište nekretnina u Grčkoj. Međutim, Američko-grčka privredna komora upozorava da rast cena i manjak ponude čine stanovanje sve nepristupačnijim lokalnom stanovništvu, što zahteva hitne mere za povećanje dostupnosti. Pred sektorom nekretnina ostaju brojni izazovi, ali s obzirom na trenutne trendove, jasno je da će interesovanje za grčko tržište nekretnina nastaviti da raste.
