Potresne reči Nine Kobiljski, majke ubijene Eme, odzvanjale su juče na Tašmajdanu tokom obeležavanja treće godišnjice od masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ovaj događaj održan je u znak sećanja na žrtve i bol roditelja koji nikada ne blede. Kobiljski je sa suzama u očima govorila o gubitku koji je zadesio ne samo njenu porodicu, već i celu zajednicu, naglašavajući da su tog dana izgubljeni ne samo životi, već i svetovi.
Okupljeni su se okupili u krugu oko spomenika Desanki Maksimović gde je organizovan „Prostor sećanja“ za nastradale. Među prisutnima su bili članovi porodica stradalih, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, kao i mnogi građani sa decom. Atmosfera je bila ispunjena tugom i poštovanjem prema žrtvama.
Kobiljski je istakla duboku bol, govoreći: „Pamtimo blagost, pamtimo nežnost. Kada govorimo o gubitku, tad nije izgubljeno samo 10 života, nije otrgnut samo deo duše porodica, 3. maja nestalo je 10 svetova.“ Ove reči su duboko pogodile sve prisutne, podsećajući ih na težinu tragedije koja je zadesila porodice stradalih.
Nina Kobiljski je dalje upozorila da zlo koje se dogodilo u školi nije stalo u učionici. „Zlo koje je u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ počinjeno 3. maja, ponovljeno je 4. maja u Duboni i Malom Orašju, a kasnije i u Nišu,“ kazala je, ukazujući na širu sliku nasilja koje se širi društvom. Ovaj komentar je dodatno osvetlio problem nasilja među mladima, koji zahteva hitnu pažnju i rešenje.
Podsećamo da je 5. oktobra 2023. godine maloletnik (13) ubio svog školskog druga Andreja Simića u Niškoj Banji, što je dodatno produbilo osećaj nesigurnosti i straha među roditeljima i decom. Ovaj incident je pokazao da se nasilje ne može ignorisati i da je potrebno delovati pre nego što se dogodi nešto još strašnije.
U svom obraćanju, Kobiljski je poslala snažnu poruku o važnosti sećanja i pravde. „Vreme koje dolazi može da učvrsti budućnost da negovanje vrednosti i žrtava ostane dužnost svakog pojedinca,“ rekla je. Ova rečenica naglašava odgovornost društva da ne zaboravi žrtve i da se bori za pravdu, čime se prenosi vrednosni trag koji će pokazati put budućim generacijama.
Pored toga, Kobiljski je podelila svoja lična osećanja o poslednjim trenucima sa svojom ćerkom Emom, govoreći o ponosu koji oseća što je njena ćerka naučila da bude odgovorna. Ona se priseća trenutaka kada je sa suprugom posmatrala svoje druge ćerke, govoreći kako su se razvijale i rasle. „Zahvalna sam Bogu za ta dva dana i stalno im se vraćam,“ rekla je, ističući da je Ema bila srećna i uzbuđena zbog povratka u školu.
Nažalost, tri godine su prošle od kobnog 3. maja, kada se u Beogradu dogodio jedan od najstrašnijih zločina u istoriji Srbije, kada je devetoro dece i njihov čuvar zauvek izgubljeno. Njihova imena – Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović – zauvek će ostati urezana u sećanje naroda.
Nažalost, odgovor na pitanje kako je moguće da se ovakav zločin dogodi u školi, mestu koje bi trebalo da bude simbol sigurnosti, i tri godine kasnije izostao je. Ostala je samo bol, tišina i obaveza da se nikada ne zaboravi. Ovaj događaj nas podseća na važnost zaštite dece i mladih, kao i na potrebu za zajedničkim radom u borbi protiv nasilja u društvu.
