Zloupotreba bolovanja predstavlja ozbiljan problem za poslodavce i državu, jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja. Ovaj problem je istaknut na sastanku Centra za privredne inicijative i brza rešenja Privredne komore Srbije (PKS), gde su učesnici naglasili hitnost rešavanja situacije kako bi se smanjila odsustva sa posla. Uvođenje sistema e-bolovanja, koje se očekuje do kraja godine, trebalo bi da omogući kompletnu evidenciju odsustava sa posla i doprinese smanjenju zloupotreba.
Prema anketi PKS, u 133 kompanije je proveravano korišćenje prava zaposlenih na bolovanje. Cilj je bio razmatranje opravdanosti odsustava sa posla i usklađenosti sa važećim propisima. Anketa je pokazala da je najveći procenat odsustava sa rada zabeležen u januaru i julu, a najviše podataka stiglo je iz Vojvodine, Šumadije, kao i iz Zapadne, Južne i Istočne Srbije. Ovi podaci ukazuju na to da se zloupotrebe bolovanja najčešće dešavaju u određenim regijama, što može biti indikator lokalnih kultura rada i percepcije bolovanja.
Najveći broj zloupotreba zabeležen je tokom letnjih meseci, kada radnici često koriste bolovanje kao izgovor za nečinjenje i izbegavanje posla. U industrijama kao što su metalska i elektroindustrija, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo i komunalne službe, situacija je toliko ozbiljna da su pojedine kompanije bile primorane da obustave rad u svojim pogonima. Ova situacija dodatno opterećuje poslodavce i stvara pritisak na ekonomiju.
Privreda predlaže nekoliko rešenja za ovaj problem. Prvo rešenje se odnosi na skraćenje perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje. Ovo bi moglo da smanji motivaciju za zloupotrebu bolovanja, jer bi radnici imali manje vremena da se „foliraju“. Drugo rešenje uključuje efikasnije mehanizme provere privremene sprečenosti za rad. To podrazumeva doslednije uvažavanje propisanih medicinskih standarda za određivanje bolovanja. Takođe, neophodna je dosledna primena zakona u vezi sa kaznenom politikom, kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe.
Uvođenje e-bolovanja se smatra ključnim korakom ka smanjenju zloupotreba. Ovaj sistem će omogućiti bolju evidenciju i praćenje odsustava sa posla, što će poslodavcima olakšati identifikaciju potencijalnih zloupotreba. E-bolovanje će takođe omogućiti lakšu komunikaciju između zaposlenih, poslodavaca i zdravstvenih institucija, čime će se povećati transparentnost i odgovornost.
Osim ekonomskih posledica, zloupotreba bolovanja može imati i negativan uticaj na moral zaposlenih. Kada radnici vide da njihovi kolege koriste bolovanje kao izgovor za izbegavanje posla, to može dovesti do osećaja nepravde i frustracije među onima koji pošteno obavljaju svoje obaveze. U tom smislu, važno je da se stvori kultura odgovornosti i poštovanja prema radu, koja će smanjiti zloupotrebe i poboljšati radnu atmosferu.
Zloupotreba bolovanja je složen problem koji zahteva saradnju između različitih aktera, uključujući poslodavce, zaposlene, zdravstvene institucije i državne organe. Samo zajedničkim naporima možemo da stvorimo efikasan sistem koji će smanjiti zloupotrebe i omogućiti održivu ekonomsku budućnost. Uvođenje sistema e-bolovanja je prvi korak ka tom cilju, ali je potrebno i dalje raditi na unapređenju zakonskih okvira i mehanizama kontrole.
U zaključku, zloupotreba bolovanja je ozbiljan problem koji zahteva hitno rešavanje. Uvođenje sistema e-bolovanja i efikasnije mehanizme kontrole mogu značajno doprineti smanjenju ovog fenomena. Saradnja između svih zainteresovanih strana je neophodna kako bi se stvorila radna sredina u kojoj će se vrednovati odgovornost i posvećenost.
