Blizak odnos sa mačkama može doneti mnogo radosti, ali preterana vezanost može izazvati probleme, poput separacione anksioznosti. Ovaj problem se najčešće javlja kod mačaka koje provode mnogo vremena sa samo jednim vlasnikom, a njihova sposobnost da se nose sa samoćom može značajno varirati.
Jedan od jasnih znakova separacione anksioznosti jeste kada mačka prati svog vlasnika iz prostorije u prostoriju i odbija da ostane sama, postajući nervozna ili uznemirena kada vlasnik nestane iz vidokruga. Ova vrsta zavisnosti može ukazivati na to da mačka ne ume da se smiri bez prisustva svog vlasnika.
Zvučne manifestacije stresa, kao što su uporno mjaukanje ili „plakanje“, često se javljaju kada mačka ostane sama ili kada se vlasnik sprema da napusti dom. Ovakvo ponašanje može postati učestalije nakon promene rutine, kao što je povratak vlasnika na posao nakon dužeg odmora.
Još jedan simptom koji može ukazivati na emocionalni stres kod mačke jeste obavljanje nužde van kutije, posebno ako je posip čist i veterinar nije pronašao zdravstvene probleme. Mačke koje teško podnose samoću često pokazuju ovakvo ponašanje kada su ostavljene same.
Preterano lizanje takođe može biti znak anksioznosti. Mačke se često ližu kako bi se umirile, ali to može rezultirati proređenom dlakom, iritacijama ili čak ranicama na koži. Ova vrsta ponašanja može biti teže uočiti, ali je veoma važna za razumevanje emocionalnog stanja mačke.
Ponekad mačke reaguju na stres uništavanjem stvari ili grebanjem vrata i prozora. Ovakva destruktivnost obično se javlja neposredno nakon što vlasnik napusti dom. Takođe, neki mački mogu odbijati hranu i vodu dok su same, a tek po povratku vlasnika vraćaju se svojim uobičajenim navikama.
Fizičke manifestacije stresa, kao što su povraćanje, takođe su moguće kod nekih mačaka. Ako se povraćanje ponavlja svaki put kada mačka ostane sama duže vreme, to može biti znak emocionalnog stresa.
Radost koju mačka pokazuje kada se vlasnik vrati kući je normalna, ali ako se mačka dugo ne može smiriti, ili ako odmah želi da jede ili koristi posip, to može ukazivati na to da je vreme samoće doživela kao veoma stresno.
Kada je reč o razlikovanju zdrave vezanosti od problema, važno je napomenuti da zdrava veza podrazumeva da mačka voli kontakt, ali može se i sama zabaviti i funkcionisati kada vlasnik nije prisutan. Ako se uz „lepljivo“ ponašanje jave promene u apetitu, vršenju nužde ili destruktivnosti, to je znak da je potrebno obratiti pažnju na situaciju.
Stručnjaci preporučuju nekoliko koraka za pomoć mačkama sa separacionom anksioznošću. Uvođenje jasno definisane rutine za hranjenje, igru i odmor može pomoći mački da se oseća sigurnije. Takođe, obogaćivanje prostora sa penjalicama, skrivenim mestima i interaktivnim igračkama može smanjiti stres. Postepeno navikavanje mačke na kraće odlaske, bez emotivnih oproštaja, može pomoći u smanjenju anksioznosti.
Ako se uz promene u ponašanju jave i drugi simptomi, kao što su mokrenje van posipa ili nagli gubitak apetita, važno je posetiti veterinara kako bi se isključili mogući zdravstveni uzroci. U težim slučajevima, konsultacija sa veterinarom bihevioristom može biti neophodna kako bi se razvila strategija za rad sa mačkom.
U zaključku, prepoznavanje i rešavanje problema separacione anksioznosti kod mačaka može poboljšati kvalitet života ne samo za mačku, već i za njenog vlasnika.
