Postoje kvarovi na automobilu koji se javljaju glasno – lampice se pale, vozilo gubi snagu, dok se jasni zvuci upozorenja čuju. Ipak, jedan od najskupljih kvarova se dešava gotovo neprimetno, bez jasnih signala da se problem sprema. U pitanju je plivajući zamajac, deo o kome većina vozača ne razmišlja sve dok automobil radi bez problema.
Problem je u tome što se plivajući zamajac troši postepeno, a simptomi na početku deluju bezazleno ili se pripisuju „godinama automobila“. Kada se konačno otkrije pravi uzrok, šteta je već napravljena – kako finansijska, tako i mehanička. Zbog toga ovaj kvar važi za jedno od najneugodnijih iznenađenja, posebno kod polovnih vozila.
Plivajući zamajac ima ključnu, ali nevidljivu ulogu u radu automobila. Motor ne proizvodi snagu ravnomerno – najveći udar nastaje u trenutku sagorevanja u cilindru, dok između tih trenutaka dolazi do pada obrtnog momenta. Bez amortizacije, ti udari bi direktno opterećivali menjač i radilicu. U tom trenutku nastupa plivajući zamajac, koji se sastoji od dva međusobno povezana dela. Jedan deo prima energiju motora, dok drugi postepeno prenosi dalje, ublažavajući vibracije i trzaje. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, vožnja je uglađenija, menjači mogu biti lakši, a potrošnja goriva nešto niža.
Međutim, sve to ima cenu – plivajući zamajac je potrošni deo, a njegovo habanje je neminovno, naročito kod savremenih dizel motora sa visokim obrtnim momentom. Poseban rizik predstavljaju automobili sa većom kilometražom, naročito oni uvezeni, čija istorija vožnje nije u potpunosti poznata. Mnogi takvi automobili već imaju preko 150.000 kilometara, a plivajući zamajac je često blizu kraja svog radnog veka – čak i ako na papiru sve izgleda u redu.
Gradska vožnja dodatno ubrzava habanje. Česta kretanja, stajanja, vožnja u prvoj i drugoj brzini, kao i kratke relacije stvaraju konstantne udare i opterećenja. Zabeleženi su slučajevi da je plivajući zamajac stradao i na automobilima sa relativno malom kilometražom, upravo zbog takvog načina eksploatacije. Vozači često nesvesno pogoršavaju stanje grubim puštanjem kvačila, vožnjom u preniskim obrtajima i čestim “gušenjem” motora, što dodatno skraćuje vek ovog skupog dela.
Potpuno istrošen plivajući zamajac obično se lako prepoznaje, ali problem nastaje kod delimičnih oštećenja. Najčešći simptomi su lupanje ili zveckanje prilikom paljenja i gašenja motora, kao i trzanje pri kretanju u prvoj brzini. Ovi znaci se često zanemaruju jer automobil može da se vozi, ali konačna dijagnoza se u servisu donosi tek nakon rasklapanja, što podrazumeva vađenje menjača ili čak motora. Upravo tu nastaje najveći deo troška – veliki broj radnih sati, specijalni alati i obavezna zamena više komponenti odjednom.
Iako je račun bolan, odlaganje popravke može dovesti do još ozbiljnijih kvarova na menjaču ili motoru, čiji su troškovi višestruko veći. Zato mehaničari upozoravaju da je reagovanje na prve simptome često jedini način da se izbegne finansijski slom.
Pored svega navedenog, plivajući zamajac je izuzetno važan deo automobila koji omogućava pravilno funkcionisanje motora i menjača. Njegovo pravovremeno održavanje i proaktivno pristupanje problemima mogu značajno produžiti vek trajanja automobila i smanjiti finansijske troškove na duže staze. Vozači bi trebalo da budu svesni znakova upozorenja i da ne ignorišu simptome koji se javljaju tokom vožnje, jer je pravovremeno delovanje ključ za izbegavanje ozbiljnijih i skupljih kvarova.
